MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
242. Pismo
Težaku Branislavu ST.: O Hristu u Pavlu
 
Tražiš objašnjenje apostolskih reči: a živim ne više ja, nego živi u meni Hristos (Gal. 2, 20). To su reči onoga apostola, koji je najpre bio protiv Hrista i Hristovih sledbenika, no koji se posle obratio iz Savla u Pavla. I kao Pavle, kao obraćeni hrišćanin, on govori: ne živim više ja nego Hristos živi u meni. Šta to znači? To znači da on ne misli više svoje misli, nego misli Hristove misli; niti više drži svoju ljubav nego ljubav Hristovu; niti pak više deluje svoja dela nego dela Hristova. Jer sve što je mislio kao gonitelj, prestao je misliti kao branitelj Hristova Jevanđelja; i sve što je voleo kao Savle, omrzao je kao Pavle; i sve što je činio kao farisej jevrejski osudio je kao apostol hrišćanski. Uistini Savle je izašao iz samoga sebe, i u njega se uselio Hristos; tako nije više Savle ni mislio ni osećao ni delao, nego je Hristos u njemu i mislio i osećao i delao. Budiše u meni, i ja ću u vama, rekao je Gospod Svojim učenicima (Jn. 15,4). To se ostvarilo i na Pavlu. Sve staro u njemu iščezlo je i zamenjeno novim. I um i srce i volja. I sve što je u njemu činilo ličnoga čoveka pokoreno je bilo vaskrslom Gospodu Isusu, tako, da više nije upravljao on svojim bićem nego Hristos; nije živeo on nego Hristos. Kao kad bi naše jezero ušlo u svetlost i svetlost u jezero.
Kako se to dogodilo? Jer treba znati da se hrišćanin ne rađa nego događa. To je sam Pavle bezbroj puta opričao, kako se to dogodilo. Za njega je taj događaj glavni događaj u životu njegovu, i glavni dokaz njegovog duševnog preokreta od gonitelja u branitelja, od mrzitelja u ljubitelja, od Savla u Pavla. A sam taj događaj na putu za Damask pokazuje svu tragediju čovečjeg mišljenja i hotenja, sve ništavilo čovečjeg planiranja – kad Bog drukčije misli i želi.
Neka da Bog da i ti doživiš i postigneš savršenstvo Pavlovo, tako da možeš reći: živim ne više ja, nego živi u meni Hristos!