МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА

241. Писмо
Човеку са три ордена: О милости према немуштим

Три ордена сијају се на прсима твојим, па због тога, велиш, још ти теже пада епитимија, наложена на тебе од стране месног свештеника. А епитимија ти је наложена зато што си тукао комшијског коња у својој ливади. Пребио си му једну ногу и избио једно око. Што се жалиш? Требао си и сам наложити на себе строгу казну, строжију од оне што ти је од свештеника дошла.
Питаш, зар је то толики грех? Како да није грех! Шта зна бесловесна животиња? Зар не видиш, како ни сви људи неће да знају за туђу имовину, нити да је поштују, а камо ли ће коњ! У Светом Писму Божијем читају се ове речи: Праведник се брине за живот живинчета, а у безбожника је срце немилостиво (Приче 12, 10). Сам процени да ли спадаш у праведнике или безбожнике, кад си за навиљак траве узео тако скупу плату – и око и ногу. Кад би се могло говорити о коњу као моралној личности, рекло би се, да је у овом случају коњ однео моралну победу над тобом. Јер се није бранио од тебе, није се противио злу. Ти си га тукао, а он је бежао испред тебе, док није изашао из твоје ливаде ћорав и сакат – и ћутљив како је и ушао. Нити ће те тужити нити накнаду тражити. Зар од тога савест твоја не гори? А ја ти кажем: савест свих правих хришћана на страни је онога коња а против тебе. Чак и да назовеш онога коња лоповом, шта ти је украо? Шаку хране, колико му је доста за један дан. Више не! Замисли колико је лоповлук људски већи. Замисли човека лопова, који би упао у једну богату пашу, рецимо у неку банку, или трговину, или палату. Да ли би он узео само онолико колико му је потребно само за један дан а остало оставио нетакнуто? Све, брате мој, све би узео, све што би нашао, што би га можда могло хранити сто година. Видиш, колико је коњ “лопов” честитији од човека лопова. Па ипак човеку лопову не би ни један суд ни око избио ни ногу пребио. Него би га послао у Пожаревац, да неко време о државном трошку премишља о свом неделу.
Тебе људи неће казнити, но зар ни савест неће? Авај, савести, пробуди се у човеку!

3 Comments

  1. Нисам разумео зашто Свети владика каже ,,три лица, једна личност“. Мислим да сам наилазио да се каже да су Три Личности тј. да су каже и Лица и Личности или Три Божанске Ипостаси тј. да је један Бог у Три Ипостаси. Не знам да ли се варам да би лице било превод грчке речи просопон, а да се реч ипостас често преводи као личност иако то можда није изворно значење речи, али мислим да је дато то значење тој речи и да се тако користи. Можете објаснити да ли неко прави грешку и какву иако не у чему је разлика?

    Лош студент богословља

  2. Gospode oprosti grijehe nasih predaka , mase grijehe i smiluj se svima nama.Amin

  3. Predivno i mudro