NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA

 

MISIONARSKA PISMA
 
239. Pismo
Čoveku koji ne vidi sebe: O strastima
 
Drugi su ti rekli, da imaš jednu ružnu strast, a ti nisi poverovao. Zašto nisi poverovao? Zar ne znaš, da rugobu našeg lica uvek drugi zapažaju pre nego mi? Oko sve vidi osim sebe. Drugi vide naše lice i bez ogledala, a mi samo u ogledalu. Za duše naše ogledalo je Hristos. Pogledaj u Hrista – zagledaj se dugo u NJ kao u ogledalo – i pomisli, da li bi On činio u tajnosti ono što ti činiš. Izvesno, ne bi. Ogledalo bi, dakle, dalo negativan odgovor, a to znači rugobu duševnu.
Pijan čovek i kad je najpijaniji uverava sav svet, da je trezan i da zna šta govori. Hvalisavac nimalo nije svestan, da se hvališe. I nalazi se on uvređen, kada mu neko kaže: nemoj se hvaliti! Bio tako jedan hvališa, od koga su svi bežali – jer ni s kim nije teže razgovarati nego sa hvališom. Da bi ga urazumio no ipak da ga ne bi uvredio, rekne mu neko od naših pesnika (Ljuba Nenadović): „Kad bih ja to govorio što ti govoriš, mene bi svet s pravom nazvao lažovom!“ Nije uzalud rečeno, da su strasti slepe. To su u istini slepe sile što vuku čoveka u propast.
Uvidite i priznajte svoju strast, govore moralisti. No da li je to dovoljno? Ako se čovek ne uplaši i ne zgnuša svoje strasti onako kako se plaši i gnuša neke telesne bolesti, vaistinu ne može se isceliti. Neka svak zamisli strasti slične bolestima telesnim. To je od presudne važnosti. Neka, na primer, zamisli slavoljublje kao zapalenje pluća, blud kao rak, tvrdičluk kao jehtika, zavist kao kolera, pijanstvo kao tifus, proždrljivost kao crne boginje, sujetljivost kao išijas, hvalisavost kao srdobolja, gordeljivost kao ukočenost od tetanusa. Tada može čovek da uzvikne kao negda prorok Isaija: Od pete do glave nema ništa zdravo, nego uboj i modrice i rane gnojave, ni iscijeđene ni zavijene ni uljem zablažene (Isa. 1,6); ili kao pokajani apostol: Ja jadni čovjek! Ko će me izbaviti od tijela smrti ove (Rim. 7, 24)?
Izbaviće i izlečiće i pomilovaće samo Onaj – Onaj jedini, koji nemoći naše uze i bolesti ponese (Mt. 8, 17).
Pogledaj i ti u Njega kao u ogledalo, da bi svoje rane video; dodirni se Njega kao životvornog magneta, da bi se iscelio, pokloni se Njemu kao Bogu, da bi ti večne tajne otkrio.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Pingback: Sv.Nikolaj - Jednom patrioti koji kaže: Dovoljno je biti dobar Srbin a vera je sporedno | ŠNR

  2. Pingback: Vladika Nikolaj Velimirović - Hristos je činio samo dobro, pa su Ga ljudi ipak raspeli | ŠNR

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *