MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
23. Pismo
Radniku Jovici N. koji priča o svom obećanju veri Božijoj
 
Pišeš o čudesnom slučaju, koji ti se dogodio u ratu. Neko je na bojnom polju razdavao vojnicima Novi Zavet. Male knjižice, dobro ukoričene. Uzeo si i ti. I jetko si primetio: ovde se traži čelik i olovo a ne knjige; i ako nas čelik ne spase, knjige zaista neće! Takvu si primedbu ti učinio. Jer do onog dana ti nisi ništa polagao na veru Božiju. Smatrao si je kao nekom starom kabanicom, koju karavan ljudski od pamtiveka sobom beskorisno vuče.
Ali ipak primio si knjižicu i metnuo je unutra u džep s leve strane. Šta se dogodilo? Ti sam kažeš: čudo Božije; i ja potpisujem. Tog istog dana otvori se žestoka borba. Oko tebe su padali ranjenici. Najedanput i ti se preturiš. Udarilo te čelično zrno. Uhvatio si se rukom za levu stranu. Čekao si krv da poteče. Kad si se svukao, našao si kuršum u onoj knjižici, baš u pravcu srca. Stresao si se sav kao u groznici. Prst Božiji! Sveta knjiga spasla ti je život od čelika i olova. Taj dan ti smatraš tvojim duhovnim rođenjem. Od toga dana počeo si se Boga bojati i veru pažljivo proučavati. Ipak, nije stara kabanica! I ne nosi nju karavan ljudski uzalud.
Bog ti je svojom milošću otvorio oči. Stoji napisano: Bog pravedne ljubi a grešne miluje. Neki su ljudi u ratu izgubili telo, a neki dušu. Prvi su izgubili manje. A neki su zadobili dušu svoju. Ovi su pravi pobedioci. Bilo ih je koji su otišli u rat kao vuci a vratili se iz rata kao jaganjci. Ja znam dosta takvih. To su oni koji su, kao i ti, kroz neki čudesan događaj osetili, da nevidljivi Bog korača pored njih. Kao što je rekao slavni Psalmist: smotrih Boga pred sobom; s desne mi je strane, da ne posrnem. Čitaš li Psaltir?
Pa kad si ti, kao ondašnji nevernik, osetio kako Svevišnji zaseca u ljudski život, kako li tek verni i pobožni?
Mir ti i radost od Gospoda.