NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA

 

MISIONARSKA PISMA
 
235. Pismo
Monahu Varahilu: O starcu Mihailu
 
Gledajući svet kakav je ti se u čudu pitaš: da li zaista i danas još ima Božijih ljudi? Evo opisaću ti jednoga od mnogih, koje sam ja imao sreću susresti. To je starac Mihail, iz skita Bogorodičina u Svetoj Gori. Svratio sam tamo s našim poklonicima na povratku iz Svete Zemlje. Stigli smo u Bogorodičin skit u vreme večernje. Starac Mihail dočekao nas je sa onom prostom čobanskom srdačnošću, koja očarava. Uveo nas je najpre u staru crkvu; oni imaju tamo tri crkve. Doveo nas pred znamenitu ikonu Bogomatere poznatu pod imenom: Sladkoe Cjelovanije. Ikona čudotvorna po svojoj moći i čudesna po umetničkoj lepoti. Nigde se Majka Božija ne vidi tako bleda kao na ovoj staroj ikoni. A nazvana je Sladkoe Cjelovanije zbog toga što na njoj Bogorodica celiva ruku božanskog mladenca Hrista. Primicali smo se jedan po jedan i celivali tu ikonu.
– Ona tebe da celuje! Ona tebe da celuje! govorio je starac Mihail poluglasno, a niz suvo mu lice samo se nizala suza za suzom.
Posle nam je pričao:
– Ja imam ovde sa mnom petnaest sabrata, sve staro i nesposobno. Grci ne dozvoljavaju više Slovenima da dolaze u Svetu Goru. Za ovih petnaest moram ja da se brinem, kao neki poverenik Bogomatere na ovom mestu i u ovom vremenu. A ja se molim samo za dvoje Gospodu:
da imamo mnogo ljubavi i uz to malo hleba.
Otac Mihail je rodom iz Sereza. Od detinjstva želeo je u monahe. Sveti Nikola mu se javio u Crkvi i rekao mu, da će zaista biti monah. Pun radosti ostavio i majku i svu rodbinu i pošao u Svetu Goru. Ovde je proživeo ceo svoj vek.
Dolazio je i k nama u Ohrid, da skuplja priloge za izdržavanje svojih petnaest staraca.
– Ja sam mojim starcima starac, i ocima otac. Moram da ih i učim i hranim, iako sam i ja neuk i nemoćan. Samo da ih ukorenim u ljubavi i nahranim hlebom. Toliko im od mene s pomoću Bogorodice. A ona nas neće ostaviti – naše Sladkoe Cjelovanije!
Služio je kod nas liturgiju.
– Oče Mihaile, kaži narodu pouku. On stade pred dveri pa progovori:
– Tri vam reči kazujem:
prvo, naše spasenje tanje je od vlakna,
drugo, gde um tamo i dom,
treće, u ovaj svet smo došli kao na pazar da kupimo nešto dobro i ponesemo doma. Amin.
Narod je bio zadovoljan ovom kratkom besedom i povrveo je da primi blagoslov od svetoga starca.
Na sebe nije mislio no samo na bratiju u manastiru. I trudeći se za njih, trudeći se da im dostavi mnogo svete ljubavi i malo crna kruva, on se telesno sav istrošio i preminuo je u dobroj starosti. Duša njegova sad se raduje u carstvu nebeskom, tamo gde caruje – Sladkoe Cjelovanije.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Pingback: Sv.Nikolaj - Jednom patrioti koji kaže: Dovoljno je biti dobar Srbin a vera je sporedno | ŠNR

  2. Pingback: Vladika Nikolaj Velimirović - Hristos je činio samo dobro, pa su Ga ljudi ipak raspeli | ŠNR

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *