NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA

 

MISIONARSKA PISMA
 
234. Pismo
„Istraživaču istine“: O Duhu Svetome
 
Crkva uči, da postoji jedan Duh Sveti, koji je Bog od Boga, Blagi od Blagoga, Besmrtni od Besmrtnoga, Svemoćni od Svemoćnoga, Istina od Istine, Svetlost od Svetlosti, Život od Života. Vi bi pak hteli, da ljudi žive „po duhu vremena“. A duh vremena nije drugo do duh koji se menja, prolazni vetar kao i svaki vetar, s tom razlikom samo, što običan vetar iskorenjuje i upropašćuje drveće, a vetar duha vremena iskorenjuje i upropašćuje duše. Ako bi svi ljudi išli samo po duhu vremena, svi bi se vratili na istu polaznu tačku.
Priča o kovaču. Neki kovač poslao u svet sina, da traži bolji i lakši posao od kovačkog, kako bi i njega, svog starog oca, u starosti podržao. Pri rastanku rekne kovač sinu: drži se samo jednog pravila, za koje sam čuo da se preporučuje putnicima, naime: povijaj se po vetru! Poslušao sin oca, otišao u svet, pa kako je koji vetar duvao, on po njemu, po njemu, pa tako sve tako, dok se jednoga dana opet nije obreo pred kovačnicom svoga oca. Začudi se otac, a sin mu brže reče: ne čudi se! Tvoj savet me je doveo natrag. Pažljivo sam osluškivao, koji vetar duva, pa sam se prema njemu povijao kako si mi rekao. Razočarani kovač reče sinu: ostani ovde, pa se od sad povijaj prema meni kao i ja prema svome đedu.
Verujte tako je i sa duhovima – ili vetrovima – vremena. Podajući se tim vetrovima bezotporno Evropa se sve više vraća neznaboštvu, od koga se najpre i krenula sa zubljom hrišćanske prosvećenosti. I napredovala je sve dok je znala za Svetoga Duha Božijega i dok je njega jedinoga tražila i primala. A od kada se počela leno povijati po duhovima vremena, zaokrenula je unazad. I gle, evo je – zar ne vidite? – kako se sve brže i bliže primače mračnoj kovačnici mračnoga Odina i Peruna!
Hristos je rekao: a kada dođe Utješitelj, koga ću vam ja poslati od Oca, Duh Istine, koji od Oca ishodi, on će svjedočiti za mene (Jn. 15,26). Duh je Božiji, dakle, onaj duh koji teši, koji donosi utehu. Ako li ne donosi utehu nego uznemirenje i ogorčenje, nije od Boga niti je Božiji.
Duh je Božiji onaj duh koga Hristos šalje. Duha Božijega, dakle, ne može poslati neki neprijatelj Božiji, neki demon ili bezbožnik i čovekomrzac. Nego nam Duha Božijega može poslati samo Prijatelj i Srodnik i Ljubitelj naš. A to je Hristos.
Duh Božiji je duh istine, koji od Oca ishodi. To je, dakle, Duh Očev, Duh očinski, roditeljski – otuda blagi i radosni. Po tome će te poznati Duha istine.
Najzad Duh Božiji svedoči o Hristu, govori o Hristu potvrdno da je On Sin Božiji i Spasitelj sveta. Svaki pak duh – duh ma koga vremena koji ustaje protiv Hrista, buntuje se na Hrista, nije od Boga, nije od istine, i nije od koristi.
Otuda, saputniče moj ispod sunca i zvezda, treba znati da dužnost čovekova nije u tome, da se pokori duhu vremena nego – da vreme pokori Duhu Božijem, svetom, večnom, nepromenljivom.
Vaistinu Duh se Božiji javi!

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Pingback: Sv.Nikolaj - Jednom patrioti koji kaže: Dovoljno je biti dobar Srbin a vera je sporedno | ŠNR

  2. Pingback: Vladika Nikolaj Velimirović - Hristos je činio samo dobro, pa su Ga ljudi ipak raspeli | ŠNR

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *