MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
233. Pismo
Težaku Svetoliku Đ.: O potrebi jednoga duha
 
Mnogo je, veliš, zavladalo nedobro i nebratstvo među sinovima čovečjim. Ti bi želeo „da bude jedna duša u svih ljudi“. Znam šta misliš, samo što izgovaraš dvosmisleno. Kad kažeš – jedna duša, ti misliš – jedan duh, kao što se i u Svetom Pismu misli. Jer ne može biti baš jedna duša u svih ljudi, pošto svaki čovek ima svoju posebnu dušu, koja mu je data u brigu i staranje. Ali može biti jedan i isti duh u mnogih pa i u svih ljudi na svetu, samo ako ljudi hoće. Kao što jednu istu svetlost od sunca primamo svak svojim posebnim očima, ili isti vazduh dišemo posebnim plućima, tako i jednim istim duhom možemo svi da se osvetljavamo i oživljavamo i pokrećemo. Za prve hrišćane stoji napisano, da behu jednodušni, što ne znači da imahu jednu dušu nego da behu zapojeni i osnaženi i osvetljeni jednim istim Svetim Duhom, onim istim koji beše sišao u vidu plamena na apostole na dan Pedesetnice. „Duh Sveti, svetlost i život, Duh mudrosti i razuma, Bog i bogotvoreći, Oganj od Ognja ishodeći“. Toga Duha Svetoga daje Otac nebeski onima koji ištu od njega, kazao je Spasitelj (Lk. 11, 13).
Neki ljudi mogu biti združeni i pomoću zlog duha, kao na primer: hajduci i razbojnici, intereždžije i grabežnici i kartelisti. No tako udruženi znači zagrljeni juriti u večnu smrt. – A mi da se sjedinimo Duhom Božijim Svetim; to sjedinjenje daće nam svetlost i snagu i dobrotu i večni život. Zato, dakle, pomoli se i ti kao što se i sva crkva od iskoni moli Bogu Duhu Svetom, da sve nas u užem i širem komšiluku na zemlji prosvetli i pomogne:
– Care nebesni, Utešitelju, Duše istine, koji si svuda i sve ispunjavaš; Riznico dobara i Darodavče života, dođi i useli se u nas još zavađene Balkance, i unesi mir među nas;
dođi i useli se u nas, najhitrije podržatelje tuđih zabluda i tuđih poroka, i očisti nas;
dođi i useli se u nas, i sjedini nas, i zagrej nas heruvimskim bogoljubljem, i bratoljubljem velikih Balkanskih svetaca i heroja. Amin.