МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА

230. Писмо
Читачу без разумевања: О небеској милости

Твоје читање превазилази твоје разумевање Светога Писма. Неисказано је велика милост небеска, а ти ропћеш говорећи: зашто ми небо узе јединицу ћерку? Узе је можда баш зато да је спасе од тебе.
Ненадмашна је милост небеска, а ти говориш хулећи: кад су небеса милостива, зашто сунце сажиже, и вода плави, и црв нагриза, и помор мори – зашто? Зато што људи по неразуму и злоби одвраћају се од блага небеског закона и срљају у понор пакла, па је потребно, да их небо опомене, тргне и спаси колико се да спасти. Јеси ли чуо причу о оцу, који је из љубави одсекао руку свом детету? Ухватили разбојници дете и побегли. Отац појури за њима са мачем у руци. Стигне их пред самом капијом од куле у часу кад је дете за руку вучено преко прага. Без двоумљења отац замахне мачем и одсече руку свом детету па га онда узме и однесе кући. Реци, шта је боље: то што је отац одсекао једну руку детету, да би га једноруког спасао, или пак да је пустио да га разбојници на комаде секу и пеку?
Недостижан је и потпуно натприродан Творац у милости Својој. Или зар није недостижно и натприродно оно што се чуло са Крста: Опрости им, Оче, јер не знају шта раде? Одмах до Творца по милости стоје ангели свети. Они се даноноћно труде, да спасу душе људске, које су им поверене. Прича се за једног хајдука како је срео попа, уперио пушку на њ и викнуо: деведесет и девет сам њих убио, сад ћеш ти бити стоти! Поп рече, да је готов за смрт но заиска воде од хајдука. Хајдук му донесе воде. Но док је поп пио воду, дође смртни час хајдуку, и он паде и издахну. Тада се ђаволи почеше спорити с ангелима око његове душе. Ђаволи су набројали 99 злочина хајдукових као и остала ситнија грешења. Одговоре ангели: Није ваш, него је наш! Јер је учинио два велика јеванђелска дела: прво, исповедио је пред свештеником, да је убио 99 људи, и друго напојио је жеднога.
Дакле, чак и случајна ненамерна добра дела урачунали су свети ангели оном злотвору, а ти се још питаш: зар су небеса милостива? Заиста милост своју показују небеса и према теби, кад те држе у животу као хулитеља, и трпељиво чекају твоје покајање.
Мир ти и милост од Бога.

3 Comments

  1. Нисам разумео зашто Свети владика каже ,,три лица, једна личност“. Мислим да сам наилазио да се каже да су Три Личности тј. да су каже и Лица и Личности или Три Божанске Ипостаси тј. да је један Бог у Три Ипостаси. Не знам да ли се варам да би лице било превод грчке речи просопон, а да се реч ипостас често преводи као личност иако то можда није изворно значење речи, али мислим да је дато то значење тој речи и да се тако користи. Можете објаснити да ли неко прави грешку и какву иако не у чему је разлика?

    Лош студент богословља

  2. Gospode oprosti grijehe nasih predaka , mase grijehe i smiluj se svima nama.Amin

  3. Predivno i mudro