NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA

 

MISIONARSKA PISMA
 
224. Pismo
Izgnanicima iz Raja: O vaskrsu mrtvih
 
Zar niste čuli? Zar još niste čuli, da je Raj ponovo otvoren? Ne Raj na zemlji nego na nebu, ne u vremenu nego u večnosti. I da su u taj neprolazni Raj uvedeni: prestupnik i razbojnik i siromašak; prestupnik Adam, razbojnik sa krsta i siromašak Lazar. Hristos je vaskrsao, i vaskrsom Svojim otvorio vrata nebesnog Raja deci Adamovoj. I mnogi su već ušli u taj Raj, koji se neće gubiti, i iz koga neće više biti izgnanstva. Ako ste to čuli, pa ipak ste pritisnuti strahom od smrti, onda ste kao i ne čuli. Ako li ste čuli tu radosnu vest, i primili je u srce svoje, onda je i vaše vaskrsenje na pragu, to jest, počelo je u vama vaskrsavanje, koje će se končiti vaskrsenjem. Ako je ta radosna vest postala život života vašega, smrt je za vas igračka kao vezan rob za pobedioca u ratu.
Zar niste čuli? Zar još niste čuli, da je Vaskrsitelj izvršio obećanje Božije, dato Adamu, prvom izgnaniku? Da će se od semena ženina javiti Neko ko će satrti glavu one vijugave laži, one ponorne i preispodnje zmije. I javio se Bogočovek – Bog spušten do čoveka i čovek uzdignut do Boga, -javio se u dolini plača i ridanja među izgnanicima iz Raja. I doneo oslobođenje robovima, život mrtvim, zdravlje bolesnim, radost žalosnim, ljubav ozlobljenim – sve i sve najkrupnije darove, najslađe plodove sa Drveta Života. Ubrusom milosti ubrisao je suze sužnjima. Božanskom snagom vaskrsao ćerku Jairovu, i sina udovičina, i Lazara, i duše grešnika, i um apostola. Sva se priroda pregibala i klanjala pred Njim, a robovi prirode radovali. Ako ste to čuli, zašto ste još žalosni? Zašto hodite oborene glave i gazite po suzama svojim? Ako ste primili u srce tu radosnu vest, treba da je kraj ridanju vašem.
Zar niste čuli? Zar još niste čuli, da je greh prvog izgnanika iz Raja, praoca svih izgnanika, iskupljen, – da je iskupljen i opran krvlju Ljubavi na krstu? Taj greh je značio otpad dece od Oca i nebratstvo među braćom, razdor i nenavist iz stoleća u stoleće, iz milenijuma u milenijum. Ljubav dece prema Ocu bila je ugašena, i ljubav braće prema braći bila je ugašena. Zar niste čuli, da je Hristos zaustavio grehovni vetar i utišao suludu buru, vetar i buru što su vekovima gasili i ugasili onaj prvi oganj? Zar niste čuli, da je On zapalio nov oganj na ugašenom ognjištu ljubavi? Ako ste čuli, zašto vas onda još terete dva izgnanička bremena: breme sumnje u Oca i breme nenavisti prema braći? Zašto ne zbacite te dve vreće pepela sa duše svoje, sa ognjišta duše svoje? Ako ste čuli tu radosnu vest i primili je u srce svoje, onda su uzrasla ponovo dva krila na paloj duši vašoj: bogoljublje i bratoljublje, kao dva orlovska krila. Okrilatilo je biće vaše sa ta dva čudesna krila koja vas dižu u nebesa, u Raj nebeski, u carstvo krilatih heruvima, u besmrtnu rodbinu Gospoda Vaskrsitelja.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Pingback: Sv.Nikolaj - Jednom patrioti koji kaže: Dovoljno je biti dobar Srbin a vera je sporedno | ŠNR

  2. Pingback: Vladika Nikolaj Velimirović - Hristos je činio samo dobro, pa su Ga ljudi ipak raspeli | ŠNR

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *