MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
222. Pismo
Kožarskom trgovcu M. S.: I sluga je čovek
 
Došao je k meni jedan od Vaših slugu, Spasoje, i žali se, kako ste ga nepravedno otpustili iz službe. Ne znam, kako ste ga mogli otpustiti, kad je on manje kriv od drugoga. Gurnuo Vas je, i Vi ste udarili o zid. Kad bi se samo toliko znalo, on bi bio jedini kriv, i ne bi imao razloga da se žali. Ali se saznalo više od toga. Vi ste slavili srebrnu svadbu, pa uveče, kad su gosti otišli, Vi ste pozvali sluge i sa njima ste pili do iza ponoći. Opili ste se i Vi i sluge Vaše. Opio se i Spasoje, koji se inače nikad nije opijao. Spasoje u pijanstvu počeo pevati i nije dao Vama da dođete do reči. Vi ste ga naružili i udarili rukom po ustima. Tada je Spasoje gurnuo svoga gazdu, i ovaj je udario o zid. Time se završila Vaša srebrna svadba i time otpočelo kameno doba u životu Spasojevom. Pijan čovek udario pijana čoveka i ovaj mu vratio. Obračun je bio čist. Mera za meru. Ali Vi ste prekoračili meru, kad ste sutradan otkazali Spasoju službu. Priča se za velikog kralja Poljskog Kazimira, kako je voleo da se kocka. Jedne noći kockao se kralj sa jednim svojim dvorjaninom. Dvorjanin je stalno gubio a kralj dobijao. Pa se naljuti dvorjanin, i u ljutini udari kralju šamar. Stvar dođe pred sud, i sud osudi dvorjanina na smrt. Kad je presuda doneta kralju na potpis, kralj odbije da potpiše govoreći: nije kriv on nego sam kriv ja; jer ne priliči kralju da se kocka i time pojačava strast kockanja kod svojih podanika. – Trebali ste i Vi tako rasuditi, mislim. Nije toliko kriv sluga što se opio koliko je kriv gazda, koji ga je nagonio da pije. Vi ste pozvali njega na pijanku a ne on Vas. A pijanstvo ujednačuje sve ljude kao i ludilo: ne zna se u pijanstvu ko je gospodar a ko sluga. Zašto sad sam Spasoje da snosi kaznu koju ste obojica zaslužili? U toj zloj zasluzi Vama pripada veći deo, no Vi ste svoj deo bacili na njega. A da je bedni Spasoje iskopao grdne zlatnike u Vašoj avliji, da li bi se i onda odrekli svoga dela?
Nekad je apostol Pavle pisao jednom gospodaru, Filimonu, za njegovog slugu Onisima, moleći da ga primi natrag, i to da ga primi ne više kao roba nego kao brata ljubaznoga. Primi, veli, njega kao mene. Evo, i ja Vas molim: primite ovog čestitog Spasoja, čoveka krštena kao i Vi što ste. I za njega Hristos umre kao i za Vas. Gle, on je pristao bio da pije po zapovesti Vašoj. Vidite li koliko Vam je odan, da je čak i u greh pao zbog Vas? Primite ga odmah, i ne dozvolite, da on bude po nevolji trubač nepravde Vaše među ljudima i vapijući glas Bogu protiv Vas.