MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
220. Pismo
Svešteniku Avramu ].: O primanju i neprimanju Hrista
 
Jedni Ga primaju, drugi Ga ne primaju. Vas to čudi, časni oče. On je mogao naturiti Sebe, pa da Ga svi prime. No po čemu bi onda On bio različan od kesara rimskih i faraona misirskih i tirana savremenih? Gle, nametanje i tiranija uništavaju ličnost čovekovu. A On nije došao da uništi ono što je i Njemu i svakom čoveku najdragocenije. On nije želeo da si-lom pokori svačiju volju Svojoj volji, nego da dobrotom odobrovolji sve ljude za carstvo Svoje. On se pokazao kao pastir, kao osobiti pastir, koji ne goni štapom ovce u Svoj tor, nego koji ide napred pred ovcama i doziva ovce. Ovce moje, veli, slušaju glas moj i za mnom idu. A one ovce koje ne slušaju glas Njegov, vraćaju se nazad, ili skreću s puta i lutaju stranputicom. Ni onda nisu svi ljudi hteli poći za Njim, ni danas svi to neće. O toj podeli javljaju jevanđelisti: I narod ga tražaše, i dođe k njemu, i zadržavahu ga da ne ide od njih (Lk. 4, 42). Tako u jednom mestu. A suprotno tome u drugom mestu: I moljaše ga sav narod iz okoline Gadarinske da ode od njih (Lk. 8, 37). Tu je On spasao poludelog čoveka po cenu njihovih svinja; a njima je žalije bilo svinja nego čoveka.
Tako onda. Tako i sada. Ljudi se Njime dele na desno i na levo, u dva tabora: na one koji cene čoveka iznad svega mala i imanja, i na one koji cene svoje svinje više nego čoveka. Prvi slušaju glas Njegov kao glas pastira svoga, i zadržavaju Ga, da se ne 6i udaljio od njih. Drugi Ga ne slušaju, ne idu za Njim, i ljutito gone Ga od sebe, kao štetnog po njihove materijalne interese.
Blago onima, i onda i sada i u sva vremena, koji čuju glas Njegov i idu za Njim, jer idu putem za večno carstvo. Blago i Vama, časni oče, i parohijanima Vašim, što i vi slušate glas Hristov, i hodite za vidovitim Putovođom, pravim putem za carstvo nebesko i život večni.