NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA

 

MISIONARSKA PISMA
 
21. Pismo
Udovici koja tuguje i brine
 
Tuguješ za umrlim mužem. Brineš za decu. Plačeš dan i noć. U duši ti je metež i mrak. Pred očima magla i neizvesnost.
Ohrabri se. Ne boj se. Reci sebi: moj muž pripadao je prvo Bogu pa meni; i moja deca prvo su Božija pa moja. Ako iskusni gradinar iščupa jedan struk cveća, znaj, da je trebao tako da učini. On zna razloge zašto je to učinio. A jedan je od razloga i taj, da bi okolno cveće bolje napredovalo. I ti ćeš sa svojom decom od sada duhovno bolje napredovati. Misli će se tvoje uzdići od zemaljskog ka nebeskom. Duša će ti se jače priljubiti uz Boga. Duh će ti trijumfovati nad telom. Neće ti smrt više biti strašna. Ranija sujeta postaće ti smešna. Tvoje posmatranje ovoga sveta kao otadžbine prave i trajne sreće promeniće se. Dakle, mnogostruka duhovna dobit. Znaj, da Bog zida i kad ruši.
Za decu ne brini. Samo čini što je u tvojoj moći. Preko toga poveri ih Tvorcu njihovome i tvome. Pisano je: položi na Gospoda brige svoje, i osetićeš, da je tvoj krst lak. Bilo je i ima mnogo težih krstova na obudovelim majkama. Opisaću ti jedan veoma težak. Na početku Svetskog rata ubiju Švabe jednog mog poznanika pred njegovom kućom ukraj Drine; kuću mu zapale, a ženu sa šestoro sitne dece najure iz tog mesta. Proteklo je od tada dvanaest godina. Jednoga dana iznenadno stade preda me u Skoplju jedna mlad železnički činovnik i predstavi mi se kao sin onog mog poginulog poznanika. Veoma se obradujem, i sa strahom upitam, da li je još ko od njih sedmoro preostao u životu? Na to će on veselo odgovoriti:
– Svi smo živi i zdravi, hvala Bogu! Nas dvojica smo u državnoj službi, dvojica u trgovini, starija sestra udata, a mlađa s majkom u B.
Tada mi poče on živo opisivati pretrpljene muke i strahote. Pešačenje, upravo lutanje preko cele države od Drine do Bitolja. Pa glad, bolest, hladnoća, hapšenja, noćevanja po stanicama, po mehanama, ukraj drumova. Uz to još strah, neizvesnost, tuđina. No na kraju krajeva – pobeda i slava. Očuvan obraz, i razum, i život, i vera. Šta ću ti dužiti? Ja mislim, da su borbe i pobede ove majke sa šestoro siročadi slavnije i lepše od Napoleonovih.
I tebi će Bog pomoći. Ne zaboravljaj Ga, i neće te ostaviti. I pobedićeš, i biće ti slatka pobeda na vek veka.
Mir ti i blagoslov Božiji.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Pingback: Sv.Nikolaj - Jednom patrioti koji kaže: Dovoljno je biti dobar Srbin a vera je sporedno | ŠNR

  2. Pingback: Vladika Nikolaj Velimirović - Hristos je činio samo dobro, pa su Ga ljudi ipak raspeli | ŠNR

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *