МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА
 
218. Писмо
Начелнику К. П.: О познању Христа
 
Радовали сте се много, што Вам је син свршио високе науке у иностранству, дипломирао с одликом као први међу првима. Само сад неочекивано један мали бол, као од убода игле, осетили сте и Ви и супруга Ваша, кад се он, син Ваш, учен и преучен, насмејао пакосно на дан крсне вам славе. Ништа није рекао, само се насмејао, кад сте Ви запалили славску свећу, удаљио се од куће, и вратио се тек после славе. Ви и супруга Ваша згледали сте се, и осетили бол у срцу. Ништа није рекао, само се насмејао, но тај смех његов открио вам је пустоту душе Вашега сина. И од тада све више Вам се открива, да је душа његова без духовног центра и без моралне осовине. И ви страхујете, да му говорите о томе, јер осећате, да он Вас помало и презире, и одбацује сва Ваша правила живота и владања. С тога желите, да му ја пишем. Ево одазивам се Вашој жељи и пишем:
Млади човече, дозволи да ти испричам једну причу. Два добра пријатеља растану се и оду живети у два разна и удаљена града. После дугог времена они се опет састану. Један је причао о једноме граду а други о другоме. Но један од њих није хтео ништа веровати своме пријатељу него почне охоло износити своје мишљење и о оном другом граду, у коме никад није био. То, природно, тешко ожалости његовог пријатеља, и овај заћути. То си ти и твоји родитељи. Ти си живео у некоме Граду Знања а они у Граду Доброте. Сад ти причаш њима своје искуство из Града Знања, а они те слушају, и верују речима твојим. А кад они казују своје искуство из Града Доброте, ти се презриво смејеш и њих угониш у лаж. Зар је то научни карактер – држати своје искуство за истину а туђе за лаж? Добро је твоје знање, али је доброта боља од знања. Твоји родитељи имају ово боље. Од туђинаца учио си се знању, од родитеља учи се сад доброти. Доведи у склад доброту и знање, али тако, да доброта влада над знањем и руководи знање. Над сваким техничким знањем стоји преважно познање науке Христове, у којој је највиша доброта, што се зове љубав, и највише знање, што се зове мудрост. Ево како апостол говори: све сматрам за штету према превасходноме познању Христа Исуса, Господа (Фил. 3, 8). Што веће светско знање, без овог светог знања, то већа штета. И што веће светско богатство, без овог небесног богатства, то опет већа штета. Јер Христос једини може сачувати великог зналца од злоупотребе знања, и великог богаташа од злоупотребе богатства. Сети се оног славног научника, који је рекао: „све моје знање према мом незнању јесте као шака воде према океану“, па буди и ти скроман. И пољуби родитеље у руку – „да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи“.