MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
218. Pismo
Načelniku K. P.: O poznanju Hrista
 
Radovali ste se mnogo, što Vam je sin svršio visoke nauke u inostranstvu, diplomirao s odlikom kao prvi među prvima. Samo sad neočekivano jedan mali bol, kao od uboda igle, osetili ste i Vi i supruga Vaša, kad se on, sin Vaš, učen i preučen, nasmejao pakosno na dan krsne vam slave. Ništa nije rekao, samo se nasmejao, kad ste Vi zapalili slavsku sveću, udaljio se od kuće, i vratio se tek posle slave. Vi i supruga Vaša zgledali ste se, i osetili bol u srcu. Ništa nije rekao, samo se nasmejao, no taj smeh njegov otkrio vam je pustotu duše Vašega sina. I od tada sve više Vam se otkriva, da je duša njegova bez duhovnog centra i bez moralne osovine. I vi strahujete, da mu govorite o tome, jer osećate, da on Vas pomalo i prezire, i odbacuje sva Vaša pravila života i vladanja. S toga želite, da mu ja pišem. Evo odazivam se Vašoj želji i pišem:
Mladi čoveče, dozvoli da ti ispričam jednu priču. Dva dobra prijatelja rastanu se i odu živeti u dva razna i udaljena grada. Posle dugog vremena oni se opet sastanu. Jedan je pričao o jednome gradu a drugi o drugome. No jedan od njih nije hteo ništa verovati svome prijatelju nego počne oholo iznositi svoje mišljenje i o onom drugom gradu, u kome nikad nije bio. To, prirodno, teško ožalosti njegovog prijatelja, i ovaj zaćuti. To si ti i tvoji roditelji. Ti si živeo u nekome Gradu Znanja a oni u Gradu Dobrote. Sad ti pričaš njima svoje iskustvo iz Grada Znanja, a oni te slušaju, i veruju rečima tvojim. A kad oni kazuju svoje iskustvo iz Grada Dobrote, ti se prezrivo smeješ i njih ugoniš u laž. Zar je to naučni karakter – držati svoje iskustvo za istinu a tuđe za laž? Dobro je tvoje znanje, ali je dobrota bolja od znanja. Tvoji roditelji imaju ovo bolje. Od tuđinaca učio si se znanju, od roditelja uči se sad dobroti. Dovedi u sklad dobrotu i znanje, ali tako, da dobrota vlada nad znanjem i rukovodi znanje. Nad svakim tehničkim znanjem stoji prevažno poznanje nauke Hristove, u kojoj je najviša dobrota, što se zove ljubav, i najviše znanje, što se zove mudrost. Evo kako apostol govori: sve smatram za štetu prema prevashodnome poznanju Hrista Isusa, Gospoda (Fil. 3, 8). Što veće svetsko znanje, bez ovog svetog znanja, to veća šteta. I što veće svetsko bogatstvo, bez ovog nebesnog bogatstva, to opet veća šteta. Jer Hristos jedini može sačuvati velikog znalca od zloupotrebe znanja, i velikog bogataša od zloupotrebe bogatstva. Seti se onog slavnog naučnika, koji je rekao: „sve moje znanje prema mom neznanju jeste kao šaka vode prema okeanu“, pa budi i ti skroman. I poljubi roditelje u ruku – „da ti dobro bude i da dugo poživiš na zemlji“.