NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA

 

MISIONARSKA PISMA
 
215. Pismo
Težaku Manojlu J.: Ko ima daće mu se
 
Tebe čudi ova reč Spasitelja: ko ima, daće mu se, i preteći će mu; a ko nema, uzeće mu se i ono što (misli da) ima (Mt. 13, 12). Zar je to pravedno, pitaš se ti, da se daje bogatome koji ima, a oduzima od siromaha i ono malo što ima? Tako ti misliš poveden duhom ovog kobnog vremena kad su materijalna pitanja zasenila prvostepena pitanja čovečijeg života na zemlji, njegovog smisla i njegovog cilja. Kad bi ovde bila reč o blagu ovoga sveta, zaista ne bi bilo pravedno – uzeti od siromaha pa dati bogatašu. Ovo bi se protivilo drugoj reči Hristovoj: ko ište u Tebe podaj mu. Protivilo bi se i priči o bogatašu i Lazaru. Gle, od nemilostivog bogataša je oduzeto sve, i sve dato ubogom Lazaru u Carstvu Nebeskom. Ne može biti, dakle, da se ovde govori o materijalnom imanju. Ako li i biva, da se bogataš materijalno sve više bogati u ovome svetu a siromah sve više siromaši; i ako biva, da se i poslednja imovina oduzima od siromaha i predajemo bogatašu – to je samo simvol (slika) onoga što biva u oblasti duhovnih stvarnosti. Pravi pak smisao onih reči Hristovih jasan je iz onoga što prethodi njima. A njima prethodi priča o sejaču i semenu i o svetlosti koja se ne može sakriti (Lk. 8, 16). Svetlost je istina. Ko je osetio slast istine, kao dar Božiji, pa čezne i trudi se da je još više ima, tome će se dati, i preteći mu, da može istinu i drugima javljati. Sveta Varvara nije imala učitelja, ali je imala čežnju za istinom, i dušu spremnu da primi istinu; zato joj je Bog otkrio bogatstvo istine. Neki jeretici naših dana stegli su u šaku samo jedan delić istine Hristove, dok su punoću istine, koju Pravoslavna Crkva nosi, odbacili. Kao onaj sluga s jednim talantom, tako su oni zakopali uzeti deo istine, i revnosno ga brane od umnožavanja. Zato će im se oduzeti i taj delić istine i vratiti od koga su i uzeli. Oni misle da imaju svu istinu Hristovu. Jedan jevanđelist ponegde objašnjava i dopunjuje drugoga. Tako u ovom slučaju Luka Mateja. Kod Luke stoji: a ko nema, uzeće se od njega i ono što misli da ima (Lk. 8, 18). I mnogi samoumni filosofi nemaju istinu, ali oni misle da je imaju. Niti se oni trude da doznadu i prime istinu, koja je samo od Hrista. Zato će se njihova mnima istina odbaciti i neće rod roditi, a dar Božiji, koji su oni upotrebili na pagubnu gordost protiv Stvoritelja svoga, uzeće Darodavac svih darova natrag i dati drugome, koji ima više straha i revnosti i vere i ljubavi. „Tako postupamo i mi, govori Zlatoust. Kad vidimo da nas neko sluša rasejano i ostaje nepažljiv prema svima našim ubeđivanjima – mi najzad prestajemo govoriti jer ako mi još više navaljujemo, time se njihov nemar pojačava“. Tada se mi okrećemo i nudimo reč istine onima koji imaju više volje da slušaju. Bog postupa kao i jedan domaćin, koji najpre seje seme svoje i ukraj puta i na kamen i u trnje i na dobru zemlju, pa kad vidi šta biva sa posejanim semenom u prva tri slučaja, onda on posvećuje svu svoju brigu samo dobroj zemlji. Što god jedna njiva više roda daje, to je domaćin brižljivije obdelava i stalno zasejava. A zemlju pri putu i na kamenu i u trnju domaćin postepeno napušta, videći da mu nikakav rod ne donosi. A ono seme koje je ranije na njih bacio, uzima i seje po rodnoj zemlji. Sve ovo odnosi se na reč Božiju, sejanu Hristom po svemu svetu. Ko reč Božiju odbaci ili zloupotrebi, od njega se ona uzima i dodaje na pretek onome ko nju već ima, i ko se raduje da je još više i više ima. Mir ti i radost od Gospoda.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Pingback: Sv.Nikolaj - Jednom patrioti koji kaže: Dovoljno je biti dobar Srbin a vera je sporedno | ŠNR

  2. Pingback: Vladika Nikolaj Velimirović - Hristos je činio samo dobro, pa su Ga ljudi ipak raspeli | ŠNR

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *