MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
213. Pismo
Radniku Mati S.: O bratstvu ljudi
 
Pišeš, kako je svetu teško a sam ne zna od čega mu je teško. Ako svet ne zna, Crkva Božija zna. Teško je svetu od nebratstva ljudi. Zaboravilo se srodstvo čoveka s čovekom i naroda s narodom, i ljudi se ponašaju prema ljudima kao stranci i tuđinci. Reči: sugrađanin, saradnik, ortak, drug (tovarišč) potiskuje reč: brat i bratstvo. U Rusiji, gde je čovek čoveka oslovljavao bratom više nego igde u svetu sada čovek čoveka oslovljava drugom. I ljudi to smatraju napretkom a ne nazatkom. Napredak bi bio u pronalaženju jednog još bližeg srodstva među ljudima nego što su ga naši pretci našli, pa na osnovi bližeg srodstva da se stroji bliže sjedinjenje ljudi. No ako su se naši stari imenovali braćom a mi se budemo imenovali drugovima to znači napredak u razjedinjenju i udaljenju čoveka od čoveka a ne u približenju i sjedinjenju. Hristos je rekao: vi ste svi braća (Mt. 23,8). Braća ste zato što imate jednog Oca, koji je na nebesima, i braća bićete i ostaćete sve dotle, i samo dotle, dokle svi priznajete jednoga Oca svoga. Jer bratstvo je zavisno od očinstva. Kad nema oca, nema ni govora o bratstvu. I čim se odrekne zajednički Otac ljudi, neizbežno se odriče i bratstvo ljudi. Ovim poslednjim načinom prelazi se od bratstva na drugarstvo, na kome je nemoguće zadržanje, nego se mora otići još dalje u udaljenosti i razjedinjenosti. Drug označava tuđinca, slučajnog saputnika i susretnika, a nikako brata. Judu pred izdaju oslovio je Gospod rečju – druže! A ostale učenike oslovio je On po vaskrsenju Svome decom. Djeco! doviknuo im je On na obali Genisaretskog jezera.
I tako ljudima je teško od nebratstva, i ni od čeg više. Čovek se otuđio od bližnjega svoga i ne može da ga nazove bratom. Čovek se osamio. Čovek se osetio kao siroče bez srodnika – bez srodnika na nebu pa sledstveno i na zemlji. Otuđena braća dele zemno blago i nikad da ga podele. Zavađenoj braći nikad njiva nije pravo podeljena. Napredak bi bio u obnovljenju bratstva među ljudima. A to se može postići samo priznanjem jednoga Oca sviju. Otac nebeski čeka to od dece Svoje. On bi se danas mogao požaliti kao i nekad: sinove odgojih i podigoh, a oni se odvrgoše mene (Isa. 1, 2). Blaženi oni, koji se ne otpadiše. Oni se nikad neće osetiti osamljena i ostavljena siročad, nikad bez Oca i bez mnoge braće. Blaženi su oni, jer će poznati i jedno više srodstvo Božijih ljudi – više od bratstva. Poznaće jedinstvo u Hristu, koje je obećano učenicima Hristovim. To više srodstvo jeste jedinstvo slično Božijem jedinstvu u Svetoj Trojici -nerazdelno i nesliveno jedinstvo. Da budu jedno kao i mi (Jn. 17, 11). Ovo je poslednja želja Hristova. Ovo Sin Božiji govori Ocu Duhom Svetim. I ovo je vrhovno srođavanje ljudi, vrhovno savršenstvo. Ovo je krajnja meta, i samo toj meti ako ljudi idu mogu znati, da idu napred, i mogu izreći, bez laži i sumnje, uzvišene reči: napred i napredak. Mir ti i blagoslov Božiji.