MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
209. Pismo
Bratu J. S.: O plaču Hristovom
 
Zaista plakao je Gospod; i ti pokazuješ milostivu dušu, kad se zaustavljaš na suzama Njegovim. Te suze donosile su očišćenje savesti mnogima na blizu i na daleko. Hristos je plakao za prijateljima i neprijateljima Svojim. Plakao je nad umrlim Lazarom, plakao i nad Jerusalimom gledajući ga u budućnosti razorena. Udariše suze Isusu (Jn. 11, 35) piše na jednom mestu; a na drugom: i kad se približi, vidjevši grad zaplaka nad njim (Lk. 19, 41). U oba slučaja On zaplaka za ljudima. U oba slučaja Njegov plač je neobičan. Jer dok je narod plakao za Lazarom što je ovaj umro, Hristos je zaplakao ne zbog smrti Lazareve (gle, On je došao da ga vaskrsne) nego zbog tiranije smrti, koja je pritiskivala sve prisutne. Kako da ljudi, sazdani po obrazu živoga Boga, u čijem carstvu nema mrtvih, izgube veru u život, i u moć Božiju nad smrću? Kako da postanu tako bedni robovi smrti, slepo verujući u njenu moć i svemoć? Pa gledajući ljude tako bezuslovno potčinjene tiraniji smrti – udariše suze Isusu. U drugom slučaju Gospod zaplaka nad Jerusalimom, svetim gradom, gledajući ga u viziji budućnosti razorena a decu njegovu potlačenu i poklanu. Zbog čega? Zbog nepravde ljudske prema pravednicima, naročito zbog nepravde ljudske prema Njemu. Pravedniku nad pravednicima. Kako to da bolest nepravde tako razjede srce i dušu ljudi, stvorenih pravednim Bogom? I – zaplaka Gospod. Tamo zaplaka nad umrlim, ovde nad još nerođenima. Osim ova dva slučaja apostol Pavle svedoči i o trećem slučaju, kada je Gospod gorko plakao za sav rod čovečiji od početka do kraja vremena (Jevr. 5, 7-9). To je bilo u vrtu Getsimanskom, u Njegovoj teškoj borbi, kada znoj njegov bijaše kao kaplje krvi koje kaplju na zemlju (Lk. 22, 44).
To su tri slučaja javljena i zapisana. A kako je Gospod prolivao suze za rod ljudski u samoći, u tajnosti, na noćnim molitvama Ocu Svom, to je ostalo poznato samo nebeskim angelima, koji su kao vojska oko svoga cara stražarili oko Njega. U sva tri ona slučaja kao i u svima ostalim Gospod nije plakao Sebe radi nego ljudi radi. I te prečiste suze Njegove žrtva su za očišćenje i spasenje roda čovečijeg kao i krv Njegova na krstu. Sećajući se tih svetih suza Isusovih neka bi nam Bog pomagao, da postanemo bolji i Hristu bliži.
Mir ti Hristov i blagoslov.