МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА

208. Писмо
Винару С.: О брату “небрату”

Једног брата имаш, једног јединог. И њега се сад одричеш. “Није ми брат, велиш, него небрат!” Заиста, велико је недело учинио. Провалио кућу једног старца, па старца убио а паре му однео. Суђен, и на смрт осуђен. Сад он седи у затвору и само чека свој последњи час. Из тамнице писао ти писма, и молио те као брата да му опростиш, да му по његовој смрти одржиш молитве и парастосе, и да му тело пренесеш и сахраниш до гробова ваших родитеља. А шта ти на то? Ти га се гнушаш, на писма му не одговараш, у тамницу му не ходиш, његово име не изговараш. “Упрљао ми је част”, говориш гласно, да те људи чују. О частољубче, зар не увиђаш своју страшну себичност? Зар не увиђаш, да и ти прљаш себичношћу оно што је твој брат упрљао злочином? Но твој се брат каје за свој злочин, покај се и ти за своју себичност и охолост. Није време да о себи мислиш – најмање о својој части пред људима – него о брату, који гине и који те моли. Ако се неко дави у мутној води, па отимајући се од смрти и лупајући по води упрска онога што стоји на обали, треба ли овај да се на-љути па да окрене леђа дављенику? Знаш да је Христос рекао: ја нијесам дошао да зовем праведнике но грјешнике (Мт. 9,13). Брат твој учинио је зло, и за то зло он ће ускоро искусити казну од људи, највећу коју људи налажу. И он се не брани од казне људске. Али се боји казне Божије. Зато се каје пред Богом за свој грех, и плаче у тамници, и преклиње тебе да му дођеш, те да се опрости с тобом. Он зна, да му нико на земљи неће опростити, ако му ти као брат не опростиш. Он би хтео да пође на онај свет бар са једним опроштајем. И ти му га отказујеш. Зашто? Из частољубља! Но знај, да његово искрено покајање може вредити више на светим небесима од све твоје правде. Христос је помиловао разбојника на крсту. Како се мислиш ти причестити, како сјединити са Христом, кад си толико различан од Христа у милости? Ти и не слутиш, како покајање код злочинаца може брзо, готово тренутно, да очисти њихову душу. Недавно је један човек у нашем крају обешен за злочин. Он се дубоко и искрено кајао, плачући и ридајући због свог злог дела. Толико се молио Богу уз пут ка вешалима и под вешалима, и клањао се људима око себе вичући: опростите ми, браћо, опростите ми – да су се сви расплакали. Много пута целивао је свештенику руку и крст и сав дрхтећи молио: оче, моли се Богу, да ми опрости! Неко од присутних причао нам је после: осећали смо се, као да испраћамо на онај свет не злочинца но свеца! Тако се лако кроз покајање може променити сва унутрашњост човекова. И твој се брат у тамници кроз покајање мења. Молим те и ја, отиђи и помози му, да се до краја каје. Не осуди осуђенога; не презри покајанога. Буди милостив према брату своме. Твоји и његови родитељи чекају га на оном свету не као разбојника него као своје чедо. Не вређај родитеље брата свога. Посети брата свога у тамници, као да Христа посећујеш. И Христос ће тебе посетити са богатим даровима. Мир теби и брату твоме.

3 Comments

  1. Нисам разумео зашто Свети владика каже ,,три лица, једна личност“. Мислим да сам наилазио да се каже да су Три Личности тј. да су каже и Лица и Личности или Три Божанске Ипостаси тј. да је један Бог у Три Ипостаси. Не знам да ли се варам да би лице било превод грчке речи просопон, а да се реч ипостас често преводи као личност иако то можда није изворно значење речи, али мислим да је дато то значење тој речи и да се тако користи. Можете објаснити да ли неко прави грешку и какву иако не у чему је разлика?

    Лош студент богословља

  2. Gospode oprosti grijehe nasih predaka , mase grijehe i smiluj se svima nama.Amin

  3. Predivno i mudro