MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
208. Pismo
Vinaru S.: O bratu „nebratu“
 
Jednog brata imaš, jednog jedinog. I njega se sad odričeš. „Nije mi brat, veliš, nego nebrat!“ Zaista, veliko je nedelo učinio. Provalio kuću jednog starca, pa starca ubio a pare mu odneo. Suđen, i na smrt osuđen. Sad on sedi u zatvoru i samo čeka svoj poslednji čas. Iz tamnice pisao ti pisma, i molio te kao brata da mu oprostiš, da mu po njegovoj smrti održiš molitve i parastose, i da mu telo preneseš i sahraniš do grobova vaših roditelja. A šta ti na to? Ti ga se gnušaš, na pisma mu ne odgovaraš, u tamnicu mu ne hodiš, njegovo ime ne izgovaraš. „Uprljao mi je čast“, govoriš glasno, da te ljudi čuju. O častoljubče, zar ne uviđaš svoju strašnu sebičnost? Zar ne uviđaš, da i ti prljaš sebičnošću ono što je tvoj brat uprljao zločinom? No tvoj se brat kaje za svoj zločin, pokaj se i ti za svoju sebičnost i oholost. Nije vreme da o sebi misliš – najmanje o svojoj časti pred ljudima – nego o bratu, koji gine i koji te moli. Ako se neko davi u mutnoj vodi, pa otimajući se od smrti i lupajući po vodi uprska onoga što stoji na obali, treba li ovaj da se na-ljuti pa da okrene leđa davljeniku? Znaš da je Hristos rekao: ja nijesam došao da zovem pravednike no grješnike (Mt. 9,13). Brat tvoj učinio je zlo, i za to zlo on će uskoro iskusiti kaznu od ljudi, najveću koju ljudi nalažu. I on se ne brani od kazne ljudske. Ali se boji kazne Božije. Zato se kaje pred Bogom za svoj greh, i plače u tamnici, i preklinje tebe da mu dođeš, te da se oprosti s tobom. On zna, da mu niko na zemlji neće oprostiti, ako mu ti kao brat ne oprostiš. On bi hteo da pođe na onaj svet bar sa jednim oproštajem. I ti mu ga otkazuješ. Zašto? Iz častoljublja! No znaj, da njegovo iskreno pokajanje može vrediti više na svetim nebesima od sve tvoje pravde. Hristos je pomilovao razbojnika na krstu. Kako se misliš ti pričestiti, kako sjediniti sa Hristom, kad si toliko različan od Hrista u milosti? Ti i ne slutiš, kako pokajanje kod zločinaca može brzo, gotovo trenutno, da očisti njihovu dušu. Nedavno je jedan čovek u našem kraju obešen za zločin. On se duboko i iskreno kajao, plačući i ridajući zbog svog zlog dela. Toliko se molio Bogu uz put ka vešalima i pod vešalima, i klanjao se ljudima oko sebe vičući: oprostite mi, braćo, oprostite mi – da su se svi rasplakali. Mnogo puta celivao je svešteniku ruku i krst i sav drhteći molio: oče, moli se Bogu, da mi oprosti! Neko od prisutnih pričao nam je posle: osećali smo se, kao da ispraćamo na onaj svet ne zločinca no sveca! Tako se lako kroz pokajanje može promeniti sva unutrašnjost čovekova. I tvoj se brat u tamnici kroz pokajanje menja. Molim te i ja, otiđi i pomozi mu, da se do kraja kaje. Ne osudi osuđenoga; ne prezri pokajanoga. Budi milostiv prema bratu svome. Tvoji i njegovi roditelji čekaju ga na onom svetu ne kao razbojnika nego kao svoje čedo. Ne vređaj roditelje brata svoga. Poseti brata svoga u tamnici, kao da Hrista posećuješ. I Hristos će tebe posetiti sa bogatim darovima. Mir tebi i bratu tvome.