МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА
 
207. Писмо
„Љубитељу истине“: О злим духовима
 
Кажеш, како верујеш у Бога, али никако не верујеш, да постоје демони. Има прича о неком страном човеку, који дошавши у Мисир хтеде пошто-пото окупати се у реци Нилу, ради успомене. Говорили му мештани, да у Нилу има крокодила, и да не плива на дубину. Но он није веровао, да постоје крокодили, па се насмејао тој „бапској“ причи и, као добар пливач, поуздан у себе, заплива далеко у мутни Нил. Наједном крокодил уздигне главу, и својим тестерама од зуба пресече пливача на пола. И тако тај храбри бедник нити је за живота веровао у постојање крокодила нити је у смрти имао времена да поверује.
Одричући ђаволе ти одричеш и велики део јеванђелских истина. Одричеш да је ђаво кушао Христа, и да је Христос изгонио зле духове из људи, и да је Он скршио власт демона над људима. Јер најближи ученик Господњи, свети Јован, тврди да је Христос дошао у свет, да уништи власт ђаволску над људима говорећи: зато се јави Син Божији, да разори дјела ђавоља (1 Јн. 3, 8).
Рекао је један велики песник:
Више има ствари између неба и земље
Него што то човек и сањати може (Шекспир).
Ти одричеш ђаволе не што ти то хоћеш, него што ђаво тако хоће. Јеси ли био у рату? Свака војска прави заседе и вешто се скрива, да би непријатељ помислио, да је нема. За једног војсковођу најрадоснија је вест, да непријатељ поверује, да ни њега ни његове војске нема. Некада се ђаво отворено јављао људима и страхом ловио их у своје мреже. У наше пак време његова је тактика скривања; његово задовољство, да га људи одричу и мисле као да он и не постоји. Но бојим се, да ђаво никоме није ближи до ономе ко тврди, да ђавола нема. На овоме свету ми смо као на бојишту, у борби против непријатеља и јавних и тајних. Тешко нама, ако одрекнемо тајне непријатеље. Шта ће нам користити победа над вуцима и медведима, ако нас уједе змија из траве?