MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
206. Pismo
Bugarskom profesoru Hristi J.: O miru i bratoljublju
 
Hvala Vam na Božićnom pozdravu. Hvala na blagim željama i rečima o miru i bratoljublju među Bugarima i Srbima. Hristos je nazvao mirotvorce sinovima Božijim. Mirotvorci su oni kneževi narodni, koji se dogovaraju o miru i ugovaraju mir. Mirotvorci su i oni poslovni i umetni ljudi, koji se sastaju sa susedima iz druge države, kao ljudi sa ljudima, i dogovaraju o zajedničkom radu mesto o ratu. Ali su mirotvorci i svi oni težaci i čobani sa Stare planine i Šar-planine, koji sa toplim željama i uzdasima uzdižu u samoći molitve Svevišnjem za mir i dobru volju među našim narodima. Budite uvereni, da njihove želje, uzdasi i molitve – nepoznate i nečujne za svet – veliki su činilac u stvaranju mira. Možda – presudan. Stvoritelju vasione nije potreban ni telegraf ni radio, da bi čuo sve šapate duša ljudskih. On je neiskazano sažaljiv prema prostom narodu, i neprestano pazi na srce narodno. U Jevanđelju se na više mesta spominje, kako se Hristos sažali na narod. Žao mi je ovoga naroda (Mt. 15, 32). Drugom prilikom opet: Isus vidje narod mnogi, i sažali mu se na njih, jer bijahu kao ovce bez pastira (Mk. 6, 34). I opet drugom prilikom: Izišavši Isus vidje mnogi narod, i sažali se na njih, i iscijeli bolesnike njihove (Mt. 14, 14). Šta prost narod misli i oseća, o tome se donekle vodi računa i na zemlji a svecelo na nebu. Među velikašima zemaljskim postoji jedna fraza „zidati politiku na osećajima i željama naroda“. I Tvorac upravlja sudbe naroda na lakši ili teži put, shodno dobru i verovanju u dobro kod naroda. Mene još uzbuđuje jedan u istini uzbudljiv prizor od prošle godine u Samokovu, u staroj Samokovskoj crkvi. Neki prost zanatlija držao je zapaljenu sveću i netremice gledao u bugarske i srpske sveštenike pred oltarom. Kad su svršene molitve i govori, on je prolio suze i uzviknuo: „Mir i bratoljublje! Mir i bratoljublje – da ne budemo prokleti za navek!“ – Mir i bratoljublje sveopšta je čežnja i vašeg i našeg naroda, onog prostog ali mnogomilionog i Bogu milog pravoslavnog naroda. Na toj čežnji, na tom plemenitom osećaju srca narodnog, sada, u naše dane, Proviđenje kuje novu sudbu naših naroda. Svi pojedinci, koji se protive tome, spremaju sebi stid i poniženje. Jer tamjan što ga u ovo vreme žežu dva bratska naroda na žrtveniku srca svoga nije više tamjan Kaina (suprot Avelja) no tamjan svetoga Save i svetoga Jovana Rilskog.