MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
205. Pismo
Novoobraćenom u veru: O plodovima vere
 
Koliko Vam je greh bio nekada mio toliko Vam je sad odvratan. Čitali ste mnoge filosofije, od Platona do Bradleja. Mnogo ih je. Niste znali, na kojoj da se zaustavite. Jedna je poricala drugu. Što je jedan filosof izneo kao istinu, drugi je to predstavio kao laž; što je jedan obojio belo, drugi je premazao crno. Niste znali gde je istina, i to Vas je ljuto tištalo. Najzad – nemio događaj! U stvari, spasonosan za Vas. Pali ste pod kola na ulici, i točkovi su prešli preko Vaših nogu. Ležeći u bolnici Vi ste opet sabirali svoje misli, pitajući se neprestano: šta je istina? Pokraj Vas je ležao neki bolesnik sa knjižicom pod jastukom, koju je on često uzimao. Kad ste ga Vi radoznalo zapitali, on Vam je ćutke pružio knjižicu, s kreveta u krevet. I tako je Novi Zavet pao u vaše ruke prvi put u životu. Kad ste svu knjižicu pročitali, zatvorili ste i rekli sebi: ovde je tačka, i odavde počinje za mene nov život. Progledali ste i videli – i u padu pod kola i u ležanju u bolnici i u „slučajnom“ susretu sa Knjigom života
– Vi ste najednom videli jasno prst Božiji, prst Boga, koji Vas ljubi i spasava. Kad ste izašli iz bolnice, počeli ste živeti životom hrišćanina.
Ali sad opet nelagodnost, nezadovoljstvo. Izgleda Vam, da ne napredujete, da ne rastete duhovno. Polako, najnoviji Savle! I onom prvom Savlu oči su bile oslepljene od prejake svetlosti Hristove, te je morao osećati bol, dokle se nije navikao na onu božansku svetlost. I otide od očiju njegovih kao krljušt, i odmah progleda (Dap. 9, 18). Polako samo, i strpljivo. Carstvo Božije ne dolazi odmah da se vidi. I sejač, koji je juče posejao seme, ne izlazi danas na žetvu. A Gospod je rekao, da i carstvo Božije u nama raste kao seme pšenice. Domaćin, veli, posejao seme, pa spava i ustaje noću i danju, i sjeme niče i raste, da on i ne zna (Mk. 4, 27). Tako treba da je i sa Vama. Jer istina nije da se samo zna, nego je istina kao seme koje hoće da raste i plod donosi. Vi ste primili seme božanske istine na njivu duše svoje. Budite sad strpljivi. Ne težite, da odmah budete apostol i prorok. Pustite neka seme raste. Svaka Vaša molitva greje to seme, svaka suza zaleva ga, svaki uzdah izvlači ga naviše. I seme niče i raste, da Vi to i ne znate. Ali Hristos zna. A kad dođe vreme žetvi, i Vi ćete znati i veseliti se.