МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА
 
205. Писмо
Новообраћеном у веру: О плодовима вере
 
Колико Вам је грех био некада мио толико Вам је сад одвратан. Читали сте многе философије, од Платона до Брадлеја. Много их је. Нисте знали, на којој да се зауставите. Једна је порицала другу. Што је један философ изнео као истину, други је то представио као лаж; што је један обојио бело, други је премазао црно. Нисте знали где је истина, и то Вас је љуто тиштало. Најзад – немио догађај! У ствари, спасоносан за Вас. Пали сте под кола на улици, и точкови су прешли преко Ваших ногу. Лежећи у болници Ви сте опет сабирали своје мисли, питајући се непрестано: шта је истина? Покрај Вас је лежао неки болесник са књижицом под јастуком, коју је он често узимао. Кад сте га Ви радознало запитали, он Вам је ћутке пружио књижицу, с кревета у кревет. И тако је Нови Завет пао у ваше руке први пут у животу. Кад сте сву књижицу прочитали, затворили сте и рекли себи: овде је тачка, и одавде почиње за мене нов живот. Прогледали сте и видели – и у паду под кола и у лежању у болници и у „случајном“ сусрету са Књигом живота
– Ви сте наједном видели јасно прст Божији, прст Бога, који Вас љуби и спасава. Кад сте изашли из болнице, почели сте живети животом хришћанина.
Али сад опет нелагодност, незадовољство. Изгледа Вам, да не напредујете, да не растете духовно. Полако, најновији Савле! И оном првом Савлу очи су биле ослепљене од прејаке светлости Христове, те је морао осећати бол, докле се није навикао на ону божанску светлост. И отиде од очију његових као крљушт, и одмах прогледа (Дап. 9, 18). Полако само, и стрпљиво. Царство Божије не долази одмах да се види. И сејач, који је јуче посејао семе, не излази данас на жетву. А Господ је рекао, да и царство Божије у нама расте као семе пшенице. Домаћин, вели, посејао семе, па спава и устаје ноћу и дању, и сјеме ниче и расте, да он и не зна (Мк. 4, 27). Тако треба да је и са Вама. Јер истина није да се само зна, него је истина као семе које хоће да расте и плод доноси. Ви сте примили семе божанске истине на њиву душе своје. Будите сад стрпљиви. Не тежите, да одмах будете апостол и пророк. Пустите нека семе расте. Свака Ваша молитва греје то семе, свака суза залева га, сваки уздах извлачи га навише. И семе ниче и расте, да Ви то и не знате. Али Христос зна. А кад дође време жетви, и Ви ћете знати и веселити се.