MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
201. Pismo
Bratu Živanu A.: O dobrom kapetanu
 
Pišeš mi o velikoj radosti među dobrim i pobožnim ljudima u celom vašem srezu. Došao vam nov načelnik sreski. Čovek sa visokom školom no u isto vreme sa silnom verom u Boga. Pravi Božiji čovek u svakom pogledu. Drži veru i na delu i na jeziku. Drži krsnu slavu, kandilo u kući, svake nedelje u Crkvi je sa narodom. Kada je doznao, da u vašoj varoši ima nekih zamrzlih duša, koje ne osećaju silu i veličinu i milost Tvorca svoga, on im je lično hodio, iz kuće u kuću, iz dućana u dućan, i govorio, učio, savetovao, opominjao. Uspeo je brzo, da mnoge uspavane duše probudi, i da nekim bezvercima, koji nisu znali ni za Boga ni za dušu, otvori savest. Sad svi počeli dolaziti na ispovest i pričest. Plod takvog njegovog rada pokazao se i u poštenju narodnom: prestala su kod ljudi mnoga zla dela, ružne navike, zlobne i hulne reči.
I moja je radost koliko i vaša, što vidim jednog narodnog starešinu narodne duše. Uspeh vašeg kapetana svedoči, koliko je naš seljački narod voljan i gotov da posluša dobar savet svojih građanskih starešina i da sleduje njihovom dobrom primeru. Kažeš, kako vi svi sad blagosiljate svog dobrog kapetana. I Bog će ga blagosloviti. U Svetom Pismu stoji napisano, da će onaj koji obrati grješnika sa puta zablude njegove, spasti dušu svoju od smrti i pokriti mnoštvo grijehova (Jk. 5, 20). Neka bi dao veliki Bog, da se hiljade takve narodne starešine. A što spominješ jednog ranijeg starešinu, koji je mrzeo veru Božiju i šibao pobožne ljude, pa jednoga dana pao pod ognjena kola i poginuo, na to ti mogu samo reći: ko ima oči da vidi neka vidi, i ko ima uši da čuje neka čuje, i ko ima još imalo savesti neka se ustraši od Boga. Mir ti i blagoslov Hristov.