MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
192. Pismo
Starinaru Adžemu S.: O gladnome Hristu
 
Ogladnjeh i dadoste mi da jedem, reći će Gospod na Strašnom Sudu milostivim. Ti se čudiš, čitajući Jevanđelje, kad je to Hristos bio gladan na zemlji? Ne govori On to samo o vremenu kad je On telesno pohodio zemlju nego za sva vremena, do kraja; niti samo o milostivim ljudima onog vremena nego svih vremena. On i danas oseća glad gladnih kao Svoju glad. On gladuje kroz sve siromahe na zemlji, kroz sve prosjake, kroz sve odbačene i prezrene. Njihova glad – Njegova je glad. Mada od sveta odbačeni, oni su od Boga izabrani, da kušaju srca bogataša. Kad učiniste jednome od ove moje najmanje braće, meni učiniste. On, Prebogati i Preveliki, istovetuje Sebe s najbednijim i najmanjim ovoga sveta – naziva ih braćom Svojom – da bi omekšao srca bogataša i naveo ih na put spasenja. Jer pomoću najmanjih On želi da spase najveće, pomoću najbednijih najbogatije, pomoću najslabijih najsilnije ovoga sveta. Takav je Njegov metod spasavanja ljudi. Jer Njegova svemoćna ruka stoji iza ništavnih oruđa. On hoće, da svi zavise jedan od drugog, i pomažu spasenje jedan drugog. Zato, ko daje gladnome, neka daje sa strahom kao da stavlja u ruku lično Hristu. Davalac neka daje u ime Hrista, a primalac neka prima u ime Hrista – da bi Hristov blagoslov bio na obe strane. A molitva siromaha glasovita je pred Tvorcem.
Pričao nam neki čovek, kako je pošao na sud, da čuje presudu. Dan ranije dvojica su izjavili pred sudom, da će se zakleti protiv njega. Čovek nevin – smućen. Uz put vidi čoveka bez nogu na ulici, prosi. On mu pruži milostinju i rekne: na muci sam, brate, pomoli se Hristu za mene! – Ne boj se, Bog će ti pomoći! Odgovori bednik. Kad na sudu, a to ona dva protivnika drhteći izjaviše, da ne mogu položiti zakletvu. I čovek onaj bi oslobođen.
I ti kad daješ siromahu, reci: pomoli se Hristu za mene! ili: za moju decu, ili: za moje upokojene!
Mir ti i radost od Gospoda.