NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA

 

MISIONARSKA PISMA
 
188. Pismo
Bratstvu „Sv. Stevana“: O blagom danu
 
Hristos se rodi, deco Božija! Došao je opet Blag Dan. Narod imenuje blagim danom sve praznike koje slavi. No Božić je roditelj svim ostalim blagim danima. Božić je prvi hrišćanski blag dan, koji je svetlošću svojom osvetlio decu Adamovu i uneo radost u duše njihove; prvi slatki dan u mnogim hiljadama gorkih dana neznabožnog sveta.
Božić je blag dan zbog blagoga Cara, koji je u taj dan posetio svet. Gradovi upisuju u drvo i u kamen onaj dan, u koji ih je posetio neki car zemaljski. A mi da upišemo u srca naša posetu Cara nebeskoga. Drvo će istruleti, kamen se istrošiti, a ono što je u srcu upisano prebrodiće smrt i ući će u večnost. Sveti ljudi imaju običaj kako dišu tako da u srcu spominju ime Cara Hrista. Kad su zverovi rastrgli svetog Ignjatija u Koloseumu, nađeno mu je srce celo, i u srcu kao urezana dva slova I(sus) H(ristos).
Pa je Božić blag dan i zbog života, koji se javi kroz Isusa Hrista. I život se javi, piše apostol Jovan, i vidjesmo, i javljamo vam život vječni, koji bješe u oca i javi se nama. Pre toga sa trpeze večnog života puštene su nekolike mrve u ovaj svet, koliko da napomenu trpezu nebeskog života. Grčevito su se ljudi hvatali za te mrve, ne znajući ni odakle niti od koga one dolaze. Hristos je došao u svet, da otkrije ljudima neoskudnu trpezu života i da ih pozove na večni pir života. I svako ko je primio poziv i poverovao Nepogrešnom, počeo je osećati glad ne više za mrvama života nego za punim životom, za božanskom obilnom trpezom života. Kad je zli mučitelj predložio svetom mučeniku Zinoviju, da bira između smrti i života (ovog sveta) odgovori mu sveti: „Život bez Hrista nije život no smrt, a smrt Hrista radi nije smrt no život“ (Prolog, 30. oktobar).
Pa je Božić blag dan i zbog ljubavi, javljene kroz Cara Hrista. Vidite koliku nam je ljubav dao Otac, da se djeca Božija nazovemo i budemo, piše očevidac Hrista (1 Jn. 3, 1). Pre Hrista ljudski rod nije znao za ljubav Oca prema deci ni dece prema Ocu. No rođenjem u svetu Sina Božijeg, Jedinorodnog, otvorene su oči ljudima za jednog nepoznatog Roditelja na nebesima i za jednu dotle nepoznatu ljubav – nebesku. Zagrejana tom nebeskom ljubavlju nije li sveta Katarina odbacila zemaljski carski venac i primila smrt na točku? I slično njoj – koliko četa i armija i naroda, pričešćeni ognjem one nebeske ljubavi, pođoše u smrt, zbacujući telo sa sebe kao nepotrebnu krpu platna! Najzad je Božić i blag dan još i zbog mira i sile mudrosti i blagodati i punih prepunih nebesa drugih blaga što se kroz taj dan javiše u svetu sa javljanjem Sina Božijeg, – da, sa javljanjem Cara i Slute, Gospodara i Mučenika, Ljubitelja i Gonjenog, Umrtvljenog i Vaskrslog.
Neka bi vam Gospod otvorio vid duhovni, da vidite sva blaga, koja su nam javljena i ponuđena rođenjem Sina Božijega.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Pingback: Sv.Nikolaj - Jednom patrioti koji kaže: Dovoljno je biti dobar Srbin a vera je sporedno | ŠNR

  2. Pingback: Vladika Nikolaj Velimirović - Hristos je činio samo dobro, pa su Ga ljudi ipak raspeli | ŠNR

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *