MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
184. Pismo
Fabrikantu četaka S. S.: O praznini duše
 
Kao mladić otišao si u svet iz svog grada. Živeo si u dalekoj zemlji četrdeset godina. Radio si u fabrici četaka, i vremenom si postao gospodar te fabrike. Žudeo si da se obogatiš; i obogatio si se. Ženio si se; žena umrla. Bože, kako je mnogo dana u četrdeset godina, i ti si svakog dana mislio: kako će to divno biti, kad se kao bogataš vratiš u svoj rodni grad, među svoje stare drugove, pa počneš činiti dobra dela levo i desno, a ceo se grad divi! U dalekom svetu bilo ti je sve prazno; tvoju dušu ispunjavala su samo sećanja na tvoj mili grad i na drugove i na poznanike. Najzad sve si prodao. Došao je željeni čas, i ti si se povratio u svoj željeni grad. No avaj, kakvo razočaranje! Za četrdeset godina izumrli svi drugovi iz mladosti, i svi srodnici i poznanici. Svuda nepoznata lica, nov narod. Tražiš stare kuće – nema ih. Pitaš za stare firme – iščezle. Kucaš na vrata negdašnjih drugova – stranci otvaraju i u čuđenju odgovaraju da ih ne poznaju. Opet si, dakle, u tuđini! Opet među strancima! Opet praznina, nikad praznija. Karavan, koji si ti ostavio na stanici, otputovao, a drugi stigao. Deca se oko tebe skupljaju kao oko tuđinca. Ljudi vrte glavama i govore: ne poznajemo ga! Steglo ti se u srcu; seo si na brdu iznad grada i – zaplakao. „Kuda ću sad? Kome gradu ja pripadam? Kojoj zemlji, kojoj li otadžbini?“ Tamo ćeš, kamo su otišli svi oni, koje ti uzalud tražiš. Ti pripadaš gradu nebeskom, višnjem Jerusalimu, zemlji obećanoj, otadžbini nebeskoj. Tamo je zaminuo tvoj karavan. A ti se pridruži novom karavanu, i budi radostan. Jer i taj novi karavan putuje istim putem, istoj meti. Tvoja duša bila je kroz četrdeset godina ispunjena prolaznim senkama; zato se sad oseća prazna i pusta. Ispuni je sad – kad nisi do sad – nečim neprolaznim, besmrtnim. Ispuni je Bogom, Stvoriteljem tvojim. Veruj u Boga i veruj Hristu. Čini dobra dela, koja si mislio činiti; čini ih levo i desno, i ne traži da ti se ljudi dive nego da bi te Bog pomilovao. I novi ljudi u tvom gradu zavoleće te, kao što bi te voleli i oni koji su otišli. Jer i ovi novi osećaju, tuguju, čeznu. I oni traže, iznad svega, pravoga čoveka, dobroga čoveka. Budi ti njihov pronalazak, neka se raduju. Mir ti i uteha od Večnoga.