MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
177. Pismo
Gospođi J.: O stradanju neobjašnjivom
 
Žalite se na zlu sudbu svoje sestričine. Neobjašnjivo je, velite, njeno stradanje. Njen muž, činovnik, zaražen gadnom bolešću, umro je u ludnici. Ona se zarazila od svog muža, i sada je i ona u duševnoj bolnici. Vi nju hvalite kao dobru i čestitu ženu, pa se čudite, kako je sveznajući Bog mogao dozvoliti, da do ovog braka uopšte dođe, te da jedno nevino stvorenje tako ljuto strada? – Ako je zaista Vaša rođaka dobra i čestita i nevina, kako Vi verujete, onda ju je stradanje snašlo, naravno, bez njenog ličnog greha. Tada morate tražiti uzrok u grehu njenih roditelja. Jer je rečeno za Svevišnjega, da On pohodi grijehe otačke na sinovima i na unucima do trećega i četvrtoga koljena (2 Mojs. 34, 7). Vi ćete, znam, na to reći ono što se često govori: ali zašto deca da stradaju zbog greha roditelja? Pitaću i ja Vas: ali kako bi Gospod Bog inače ustrašio ljude da ne greše, kad ne bi na decu prenosio kaznu za njihov greh? Kod našeg naroda iskustvom je utvrđeno ubeđenje, da za greh roditelja i deca stradaju. Zato se često čuje opomena onome ko hoće da se krivo zakune ili drugo zlo učini: pazi, decu imaš! Ova biblijska pravda uostalom sprovedena je i u obično ljudsko zakonodavstvo u tom smislu, što i deca gube imovinu zbog zločina svoga roditelja. Gube još i u moralnom pogledu, gube od ugleda svoga u društvu, i to ne samo sinovi no i unuci i praunuci. Tu skoro dogodio se slučaj, da je neko verio jednu devojku, no čim je naknadno saznao, da je otac devojčin bio na robiji, otkazao je veridbu.
No ne treba očajavati zbog toga. Ipak to nije slepa fatalnost. Bog milostivi može da preseče kaznu na detetu, ako se pokaže istinsko pokajanje i vapijanje k Njemu, Ocu nebesnom, za oproštaj. Majka svetog Fanurija bila je zločesta žena, no zbog njenih grehova nije sina postigla kazna. Ne samo nije ga postigla kazna, nego se on još i posvetio. Ali Fanurije, saznajući grehe svoje matere, neprestano se molio Bogu za nju. Molite se i Vi Bogu za roditelje Vaše srodnice. Kad Bog oprosti umrlim grešnicima, onda se njihov greh ne tovari na leđa njihovog potomstva. U tome i leži smisao crkvenih molitava za umrle – da bi Bog njima oprostio greh, i da, sledstveno, kazna ne bi pala na porod njihov.
Mir Vam i milost od Boga.