MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
176. Pismo
Opet gospodinu štediši: O crkvenom sjaju
 
Na moje prošlo pismo Vi odgovarate opet pitanjem: „Zar bi Hristos trpeo toliki sjaj u Crkvi?“ Svakako. Trpeo ga je onda, trpeo bi ga i sada. Onda je u Jerusalimu postojao hram Solomonov, jedno od retkih čuda građevinarstva i raskoši u svetu. Taj hram je imao unutra više zlata i dragog kamenja nego što danas imaju svi hrišćanski hramovi na Balkanu. Solomon sav dom (hram) obloži zlatom; šako i sav oltar pred svetinjom nad svetinjama obloži zlatom … I obloži heruvime zlatom… I pod domu obloži zlatom iznutra i spolja (1 Car. 6, 22. 28. 30). U taj hram ulazio je Hristos mnogo puta, no nikad nije izrazio Vašu misao, da bi sve to trebalo pretvoriti u hleb i – pojesti. On je predskazao propast tome hramu, i hram je propao, ali ne zbog zlata u hramu nego zbog blata u dušama ljudskim. Mene raduje što se Vi pokazujete milostivi prema sirotinji, ali još više bi me radovalo kada bi se pokazali milostivi sa svojim imanjem a ne sa tuđim. Nikako pak ne bih voleo da Vas vidim na istoj strani sa Judom. Znate li priču, kako se Juda jednom hteo pokazati milostivijim od Hrista? Čitajte 12. Glavu Jovanova Jevanđelja. Neka žena uze staklo skupocenog nardovog mira i izli na noge Isusove. A Juda, koji posle izdade svog učitelja za pare, naljuti se i uzviknu: zašto se ovo miro ne prodade za trista groša i ne dade siromasima? Na to će mu odgovoriti blagi Gospod, koji je bio na putu da i život Svoj položi za siromahe: siromahe svagda imate sa sobom a mene nemate. Čuj-te, dakle, što ću Vam reći: kad bi mi svi svagda imali Hrista sa sobom, ne bi bilo siromaha među nama. Oni koji imaju Hrista sa sobom – oni su i priložili Crkvi sve ono što Vi nazivate „sjajem“. Oni isti najviše i daju siromasima. Ljubav prema živome Hristu goni ih na obe žrtve – na žrtvu Crkvi svojoj i na žrtvu siromašnoj braći svojoj. A oni koji nemaju Hrista sa sobom, nemaju ni sirotinju sa sobom. Oni bi hteli da uzmu od Crkve i dadu siromasima samo zato, da ne bi svoje davali i – da im siromasi ne bi dosađivali. To je prava pobuda, koja evo šeta tako drsko i među nama pod maskom dobročinstva.