MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
170. Pismo
Umetniku S. 3.: O prostom narodu
 
Vratili ste se sa dugog putovanja po narodu. Ne možete da se načudite, kako je mogao naš prosti narod, neuk i neškolovan, stvoriti tako čudesne umotvorine i rukotvorine? S razlogom se divite. Zaista, prosti narod je ispevao tako milozvučnu poeziju, izradio tako krasne rukotvore, izidao tako divne građevine, izrekao tako duboke misli i uredio tako značajne običaje, da ga nijedan pojedinac, ma koliko darovit i školovan, nije do sada ni stigao a kamoli prestigao. Sve je to narod mogao stvoriti samo nadahnućem Božijim. Kroz te svoje uzvišene tvorevine narod je dao svedočanstvo i dokaz bića i promisla Božijega. Jer bez Božijeg uticaja i sadejstva potpuno je nemoguće objasniti sav taj nenadmašni – po lepoti i smišljenosti – rad prostoga naroda, prostih seljaka i seljanki, neškolovanih kozara i vodeničara. Rešenje je tajne u tome što se narod uzdao u Boga i molio Bogu, pa mu je Bog dao od Svoga Duha, koji mu je rukovodio misli, osećaje, jezik i ruke. A školovana čoveka, koji se samo u sebe uzda, Bog ostavlja samome sebi, te on daje samo ono što čovek, bez Boga, može dati. Kako je galilejski ribar Jovan, sasvim prost i sasvim neškolovan, mogao napisati četvrto Jevanđelje? Kako li ribar Petar svoje božanstvene poslanice? Tu zemlja ne može dati razjašnjenja. Van svake sumnje tu je nebo umešano. Prosvećeni Duhom Svetim govoriše sveti Božiji ljudi. Kao što se Vi sada divite prostom narodu, tako su se nekada Jevreji divili Hristu: i čuđahu se Judejci govoreći: kako ovaj zna knjige a nije se učio? Kako? Tada im odgovori Isus i reče: moja nauka nije moja, nego Onoga koji me je poslao (Jn. 7,15-16). I mada je ličnost Isusova izuzetna u svakom pogledu, ipak bi se mogle slične reči reći i za narod: mudrost narodna nije narodna nego Božija. To narod oseća i tako veruje u srcu svome – oseća i veruje, da bez Boga se pesma ne ispeva, bez Boga se kuća ne napravi, bez Boga se jelek ne izveze, bez Boga se slava ne proslavi.