MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
159. Pismo
Štamparu J. K.: O Celivanju sveštenika
 
Umro Vam stari sveštenik, i na njegovo mesto došao sasvim mlad bogoslov. Starome svešteniku Vi ste rado celivali ruku, ali Vam je, kažete, nelagodno celivati ruku svešteniku mnogo mlađem od sebe. Zar niste slušali priču o knezu Milošu i mladom svešteniku? Ovako glasi ta priča: Neki mladi pop služio Liturgiju u Kragujevcu u prisustvu kneza Miloša. Stari knez je bio neobično pobožan. Služba se u Crkvi nije počinjala dok on ne bi došao. U Crkvi je stajao na svom mestu kao ukopan i skrušeno se Bogu molio. Kad je mladi sveštenik svršio službu, on iznese pred kneza krst i naforu. Knez celiva krst, pa pojmi da celiva i ruku svešteniku. No mladić trgne ruku nazad, kao u stidu da mu stari gospodar zemlje celiva ruku. Knez Miloš ga pogleda i reče: daj ruku da poljubim! Ne ljubim ja tvoju ruku nego tvoj čin, koji je stariji od tebe i od mene.
Ovim je, mislim, sve rečeno i objašnjeno. Stari knez je progovorio u Crkvi i izrekao reči kao od samog Duha Božijeg. Promislite sami: ako je vašem svešteniku 25 godina, njegovom je činu 1900 godina. I kad Vi celivate ruku njemu, celivate čin, koji je od apostola Hristovih prešao na mnoge hiljade služitelja oltara Božijega. A celivajući čin sveštenika Vi celivate i sve velike svetinje i dostojne duhovnike, koji su taj čin nosili od apostola do danas. Celivate svetog Ignjatija i svetog Nikolu i svetog Vasilija i svetog Savu i Arsenija i Janićija, i mnoge mnoge druge, koji su na zemlji bili ukras zemlji a sad su na nebu ukras neba, i koji su nazvati: „zemni angeli i nebesni ljudi“. I tako, celivanje sveštenika nije obično celivanje, no to je, po reči apostola Pavla, cjeliv sveti (1 Kor. 16, 20).
Celivajte, dakle, bez ustezanja ruku koja blagosilja, i čin koji je blagosloven od Duha Svetoga. Celivati mlađeg (po telu) od sebe, kao i slušati mlađeg od sebe, dobro je još i zbog toga, što nas to štiti od oholosti i uči smirenosti. Od Boga Vam mir i radost.