MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
15. Pismo
Jednom patrioti koji kaže:
Dovoljno je biti dobar Srbin a vera je sporedno
 
I ja kažem: dovoljno je biti dobar Srbin, ali po ugledu na najbolje i najslavnije Srbe, koji su se javili na izložbi ljudi u ovome svetu za minulih hiljadu godina. No ne smem da kažem kao ti: vera je sporedno! Jer bi me svi Srbi uterali u laž.
Dobar si Srbin, ako imaš slatku dušu kralja Vladimira, izdržljivost Nemanjinu, hristoljublje Savino, revnovanje Milutinovo, krotost Dečanskoga, smernost Uroševu, požrtvovanje Lazarevo, viteštvo Strahinjino, pravdoljublje Markovo, srce Jugovića majke, pouzdanje Miličino, blagost Jevrosiminu, milost Kosovke devojke, trpeljivost porobljenog roblja, vidovitost slepih guslara, mudrost srpskih popova i kaluđera, stidljivost narodnih devojaka, nadahnuće narodnih pevača, darovitost narodnih zanatlija, otmenost narodnih tkalja i vezilja, jasnoću narodnih poslovičara, umerenost i odmerenost srpskih seljaka, sjaj krsne slave svih krštenih Srba.
No nije li sve ovo od vere? Vaistinu, i osnova i potka svemu nabrojanom jeste vera Hristova. Ako li ti nemaš u sebi nijednu od pobrojanih vrlina slavnih ti predaka a ipak se nazivaš Srbinom, onda si samo jedna čuvena firma na praznom dućanu. A to, mislim, ne želimo ni ja tebi ni ti sebi.
Reći nekome: budi dobar Srbin a vera je sporedno, isto je što i reći jednoj ovci: budi ti samo ugojena a paša je sporedno!
Ne može niko biti dobar Srbin a da pre svega nije dobar čovek. U svetu pak niti je bilo niti ima ikakve sile, koja može čoveka učiniti savršeno dobrim, osim sile vere Hristove.
Nemoj, dakle, želeti Srpstvo bez sadržine.
Ne bio ti čovek bez pameti putovođ ni Srbin bez vere ortak.
To ti želim i pozdravljam.