MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
158. Pismo
O osamljenoj gospođi
 
Ogorčeni ste što Vam Bog ne sluša molitve! Nemojte se gorčiti na Onoga, od koga imamo i biće i život i dah i razum, i sve. Molim Vas, ne žalite se na Onoga, koji ima hiljade puta više prava da se žali na nas pred angelima i svecima Svojim. Makar Gospod i ne ispunio bukvalno molitve naše, one ipak donose plod u dušama našim, čineći duše naše bogatijim i zrelijim. To je tajna, koju su saznali duhovni ispitivači sebe. Recimo, neko poseje pšenicu i moli se da seme donese rod. Mesto roda i semena niče trava. On se opet moli za rod. No mesto roda iz trave izrasta vlat i klas. On se opet moli za rod. I najzad, vlaće se puni žitom, i sazreva, i pada u krilo molioca. Sve naše prave molitve u svoje vreme donose rod svoj. Kao što veli ruski pesnik Vjazemski:
„I u dan jasni i pod olujom
Pri susretu sreće ili bede,
Pronese li se nad tobom
Sen oblaka ili luča zvezda –
Moli se! Moli se! od molitve svete
Sazrevaju u nama tajni plodovi“.
Molitvu je Bog nama zapovedio ne zato da bi On doznao šta nama treba – to zna On i pre našeg začeća, šta će nama trebati u svakom minutu života – nego da bi pod zracima molitve duše naše rasle, širile se, visile se, i sazrevale. Ako nam na mah ne uslišava molitve, znači, da On ne želi da s nama bude ono što mi hoćemo, nego ono što On hoće. U tom slučaju On nam želi i priprema nešto veće i bolje od onoga što mi u molitvi od Njega prosimo. Zato svaku molitvu treba skrušeno da završimo: Oče, neka bude volja Tvoja a ne moja!