МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА
 
152. Писмо
Руском васпитанику К. Т.: О Руској трагедији
 
Као руски васпитаник Ви треба боље од мене да знате узроке мучне трагедије, која је снашла руски народ. Но колико је мени познато Русију није снашла несрећа због греха руског народа него због греха једног дела руске „интелигенције“, наиме, због јудаизоване интелигенције руске. Познато Вам је, да се руски народ определио за Царство Небеско још од кад се крстио под светим кнезом Владимиром Кијевским. И ту своју опредељеност руски народ није мењао до наших дана. Али се интелигенција руска поколебала и променила у основним схватањима живота; не сва него један део те школске интелигенције. Још од времена лаковерне царице Катарине руска се интелигенција почела лучити у два табора. У једном су табору били они, који су заједно с народом хтели, да Русија остане за увек Света Русија, са идеалом хришћанске светости како појединаца тако и васцелог народа. У другом су табору били они, који су желели једну Русију са идеалом земаљског царовања и земаљске културе. Први су гледали циљ људског живота изнад свега земаљског, у царству вечне духовне стварности – у Божијем Царству. Други су стављали све циљеве живота у пределе времена и у границе телесности. Говорећи српским, косовским језиком, рекло би се: први су се приволели Царству Небеском а други царству земаљском. Никакво чудо што су се ови други нашли у једном табору с Јудејима, који су се још пре Голготе одлучили за царство земаљско, због чега су и распели на крст Откривача царства небескога. Кад је Христос благословио и чудотворно умножио хлеб, и са пет хлебова нахранио 5000 људи, Његови противници, приврженици царства земаљскога, хтели су Га одмах учинити својим царем. А кад разумје Исус да хоће да дођу да га ухвате и учине га царем, он отиде опет на гору сам (Јн. 6,15). Он је мислио небеско, они земаљско. Чудом над хлебом Он је хтео јавити неограничену моћ духовнога света у односу према свету материјалном, пасивном и немоћном самом по себи. Међутим Јудеји су све то схватили материјално, због чега је садржај тог Христовог чуда био за њих изгубљен. Они су Га хтели учинити царем, као тобожњег „мађионичара“, да би их ослободио од Римљана и створио им велико царство земаљско, и само – земаљско. Због таквих њихових наопаких и земљаних мисли Господ их је укорео рекавши им у очи: вама је отац ђаво, и жеље оца својега хоћете да чините (Јн. 8,44). И заиста с духовног гледишта, ђаволски су пород сви они, који изгубивши из вида бесмртно царство небеса – једини циљ и једино достојанство човека – ишту искључиво само царство земаљско. Јер је сасвим јасно, да тамо где влада смрт не могу бити крајњи циљеви човекови, ма шта човек био и имао. Јасно је и где је служба, није плата; него на крају службе добија се плата. А крај службе јесте и крај нашег живота на земљи. Значи: плата се даје после смрти. А служба људи у овоме свету сходно схватању циља живота може бити тројака:
служба Богу,
служба Богу и мамону, и
служба ђаволу.
Само прва служба, чиста и непомешана јесте служба Богу. Обе остале су службе – ђаволу. Народна руска интелигенција вршила је службу Богу потчињавајући притом све интересе царства земаљскога врховним интересима Царства Небескога, царства „не од овог света“. Ненародна руска интелигенција хтела је служити царству и небеском и земаљском, но при том стављајући прво као средство другог; отуда се на њој показала истинитост Спаситељевих речи: не можете служити два господара. Антинародна руска интелигенција, презирући народ као „непросвећену масу“, као неуобличено и слепо блато, хтела је тобож усрећити тај исти народ укрепљењем царства земаљског кроз одбацивање Царства Небеског. Близу 200 година водила се борба између ових разних табора руске интелигенције. Та борба се јављала и у политици и у књижевности и у уметности. Најзад је преовладала она антинародна руска интелигенција са земаљским умом и срцем над народном интелигенцијом са небеским умом и срцем, тако да је она прва стајала према другој у сразмери као 2 према 1. Попуштењем сила небеских преовладали су и дошли на власт јудаизирани. И ови сад владају руском земљом – руском земљом, али не и руском савешћу. Сходно речи, коју рече Господ сатани у погледу кушања праведнога Јова: ево ти га предајем, само душу му не дирај. Ма колико да сатана изгледа паметан у очима својим он је глуп у свима својим потезима према светој логици небесној. Тако и његови следбеници, које он замамљује трулежним царством земљиним. И рука сатанина неће се коснути душе руског народа, Бог не дозвољава. И моћ јудаизираних у Русији не значи финале но прелидиум руске славе. Као и у случају Јова тако и у случају Русије сатана ће и безвољно поаргатовати Свевишњем, Свемоћном, Неодољивом, Победоносном Оцу светлости. То нам сведочи и јамчи јудејска библија, коју су јудаизирани одбацили. Као путујући акробати јудаизирани безбожници ходе на узди кнеза пакла од пораза ка поразу још од оне змијске повести у Рају до данас. Њихово је свагдашње дело – прастаро и престарело – дрско утонити Бога у лаж, злобно одрицати Царство Небеско и безуспешно заснивати царство земаљско. Кад засија светлост Христова, њихова сенка у историји остаће врло мрачна, и столећима страшиће народе и – припијати их уз Бога.