MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
151. Pismo
Nosaču Branimiru I.: O Gal. 3, 27
 
Ispovedaš, kako nalaziš veliku utehu u čitanju Novog Zaveta i Psalama. „Da mi nije toga, klonuo bih pod teretom života“. Tako pišeš. No muči te to što nisi u stanju da shvatiš sve reči što čitaš. Na primer, ne razumeš, šta je apostol Pavle mislio kad je rekao: koji se u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste? Ove reči se pevaju umesto Svjati Bože o velikim praznicima – jelici vo Hrista krestistesja, vo Hrista oblekostesja. Tu istu misao izražava apostol Pavle u vidu zapovesti govoreći: nego se obucite u Gospoda Isusa Hrista (Rim. 13, 14). Šta znači obući se u Hrista?
Da bi ovo razumeli, treba prvo da znamo, da je ovde reč o duši. Duša je jestestvo prosto, i u novorođenčeta duša je naga isto onako kao što mu je i telo nago. Nagota telesna, s kojom se rađamo, simvol je nagote duševne kojom praroditelj naš obnaži i sebe i svoje potomstvo prestupom zapovesti Božije u Raju. Kada se krstimo u ime Hrista, u Hrista se duše naše oblače. Oblače se u one nevidljive ali stvarne odeće, kojim je i duša Hristova bila odevena. Jer kao što je duša nevidljiva, tako je nevidljivo i odelo njeno. Istina i pravda, dobrota i nezlobnost, krotost i milokrvnost, čistota i pobožnost, bogoljublje i bratoljublje – to su odela duše, to garderoba njena. Za telesnog čoveka, koji zna samo za telesnu, grubu odeću, sve ovo liči na vetar i dim. I telesnom čoveku ovo je teško dokazivati. No dokazaće mu se samo po sebi, kad mu se duša odluči od tela i uđe u nevidljivo carstvo duhova. Tada će on videti, sa užasom i stidom, kako je duša njegova ili naga ili odevena u one prljave haljine poroka, koje isti apostol nabraja: u proždrljivost i pijanstvo, u razvrat i bestidnost, u svađu i zavist (Rim. 13, 13). Apostol zapoveda i krštenima, da svuku sa sebe tu prljavu odeću i da se obuku u Hrista. Zašto to, kad znamo, da smo se krštenjem jednom već obukli u Hrista? Zato što smo se opet svukli; što smo odbacili carsko odelo carske dece i ponovo se obukli u dronje grehovne. No ako smo se krštenjem jednom obukli u Hrista, pa svukli – kako opet da se u Hrista obučemo? Ne ponovnim krštenjem – jer krštenje je jedno – nego pokajanjem. Rečeno je, da je Bog „ostavio pokajanje za spasenje“. Ko se iskreno zastidi svojih grehovnih dela, pa se ispovedi i pokaje, taj se ponovo oblači u Hrista. Dokle god smo obučeni u Hrista, dotle smo sinovi Božiji, po reči apostolskoj: vi ste svi sinovi Božiji vjerom u Hrista Isusa (Gal. 3,26); čim pak obnažimo sebe od Hristove odeće, mi postajemo tuđini Bogu, prljavi argati i robovi, ali ne više sinovi.
Iz ovoga sleduje praktično zaključak, da svi mi, koji hodimo ka carstvu svetlosti i večnog života, dužni smo svaki dan paziti, u kakvom se odelu nalazi duša naša. Neka nam kao primer u tome posluže oni, muški i ženske, koji se posvednevno oblače i preoblače i nameštaju i udešavaju i gizdaju, da bi telesno što lepši izgledali. S tolikom brigom, i još većom, moramo mi paziti na odelo duša svojih. Oni se gledaju u ogledalu; naše je ogledalo Isus Hristos. Gle-dajući u Njega, najčistijeg, najsvetijeg, najkrasnijeg Čoveka, mi saznajemo kakvi smo. Zato čim primetimo na duši svojoj neku dronju ili prljotinu, treba odmah da se svlačimo, i u čistotu, svetost i krasotu Hristovu oblačimo. Jer sve što telesni čine za napredak i lepotu tela simvol je onoga što duhovni treba da čine na duhovnom planu. Mir ti i napredak od Gospoda.