NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA

 

MISIONARSKA PISMA
 
149. Pismo
Jednom tutoru: O sveštenstvu
 
Slušao si neke jeretike gde govore: svi su hrišćani sveštenici; zato nam nisu ni potrebni naročiti sveštenici. Jer svak ko je kršten, kroz krštenje je postao sveštenik. Prema tome, svi hrišćani, i muški i ženski, mogu vršiti sve svešteničke poslove, koje sad vrše određeni sveštenici!
Znaj, da je to velika zabluda. Inače tako bi se moglo reći kao da su i svi hrišćani apostoli. A mi znamo, da je Gospod naš izabrao naročite ljude da budu apostoli. Od svoje strane apostoli su rukopolagali najpre đakone, potom sveštenike i episkope, ili starešine Crkve (Dap. 6, 6; 14, 23; 1 Tim. 3; 4, 14; 5, 17; 5, 22; Tit. 1, 5). Ovo se jasno čita iz Dela Apostolskih i iz poslanica svetog apostola Pavla. I sveti apostol Jakov tvrdi, da je starešinama – prezviterima – Crkve data vlast da vrše sveštenoradnje. Čitaj u njegovoj poslanici ove reči: boluje li ko među vama? Neka dozove prezvitere crkvene, i neka se mole nad njim, pomazavši ga uljem u ime Gospodnje (Jak. 5, 14). Kao što vidiš, još od svetih apostola Božijih potekla je takva uredba u Crkvi, da se znaju starešine, ovlašćene Duhom Svetim, da vrše tajne Božije i rukovode kršteni narod ka spasenju. Hvala Bogu, te je tako! Jer da Promislom Božijim nije tako uređeno, nego da je svak sebe mogao proglasiti sveštenikom, nastalo bi od početka rasulo u Hrišćanstvu. Nastalo bi rasulo kako u veri tako i poretku crkvenom. I pri takvom rasulu zar bi brod Crkve srećno prebrodio 19 stoleća kao 19 burnih okeana?
I prema zakonu Staroga Zaveta nije mogao svak biti sveštenikom nego samo onaj ko je za to bio određen i posvećen. No i tada su se javljali buntovnici, koji su ustajali protiv izabranih sveštenika, i koji su mimo zakon, prisvajali sebi pravo na vršenje svešteničke dužnosti. Tako čitamo o Koreju, Datanu, i Avironu, kako se digoše protiv Mojseja i Arona vičući: dosta nek vam je; sav ovaj narod – svi su sveti, i među njima je Gospod; zašto se vi podižete nad zborom Gospodnjim? (4 Mojs. 16, 3). Ali se razgnjevi Bog na njih, te ih ljuto kazni: otvorivši zemlja usta svoja proždrije ih, i tako siđoše sa svijem što imahu živi u Grob i pokri ih zemlja i nesta ih iz zbora.
Jasno je, dakle, iz oba zaveta, da nije volja Božija, da svi verni budu u isto vreme i sveštenici. No ima jedno dostojanstvo, više od svešteničkog, koje je ponuđeno svim vernim, i koje ako hoće mogu svi dostići. To je svetost. Apostoli nazivaju sve prave hrišćane svetima. Sveti se upisuju u kalendar, u knjigu večnoga života. Mnogim i mnogim seljacima i zanatlijama nije smetalo da uđu u kalendar, u spisak svetitelja, iako nisu bili sveštenici u zemaljskoj crkvi. A nekim sveštenicima, jereticima i raspusnicima, nije pomogao sveštenički čin, da ne padnu u ad večnih muka.
Mir ti i zdravlje od Gospoda.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Pingback: Sv.Nikolaj - Jednom patrioti koji kaže: Dovoljno je biti dobar Srbin a vera je sporedno | ŠNR

  2. Pingback: Vladika Nikolaj Velimirović - Hristos je činio samo dobro, pa su Ga ljudi ipak raspeli | ŠNR

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *