NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA

 

MISIONARSKA PISMA
 
148. Pismo
O spasenju svih grešnika
 
Ti bi hteo, da Bog pomiluje sve grešnike na Strašnom Sudu Svome. Ti opet kušaš Hrista kao što Ga je kušao onaj protivnik Božiji na Gori Iskušenja? „Ako si Sin Božiji mnogomilostivi, pomiluj Judu i Kaina i sve teške grešnike, pa ću ti se pokloniti!“ Tako se može izreći tvoje kušanje Hrista. Na to bi ti sam Gospod mogao odgovoriti: nisam li se ja dovoljno pokazao milostiv, kad sam se iz večne slave Svoje spustio u mrak ljudski i predao celoga Sebe na žrtvu za ljude? Kako da pomilujem one, koji nikad od Mene nisu tražili pomilovanje? Koji su do poslednjeg izdisaja prezirali ponuđenu milost moju? Koji su krv Mojih vernih sledbenika prolevali kao vodu? I koji su do kraja ostali sluge satanine?
I odkud sad to, da se smrtni ljudi porede u milosti sa premilostivim Bogom, i čak da se prave milostiviji od Boga? Ispitaj duboko samoga sebe i vidi, kako je ograničena i ništavna milost ljudska. Ispitaj, da li bi ti lako oprostio prijatelju, koji bi se tri put zakleo da te ne poznaje? I da li bi oprostio čoveku, koji bi mačem gonio tvoje rođake do istrebljenja? I da li bi oprostio onome, ko bi se rugao svemu što je tebi najsvetije? A Gospod Isus oprostio je Petru, koji Ga se tri put odrekao. I oprostio je Savlu, koji je gonio sledbenike Njegove, srodnike Njegove. I oprostio je Avgustinu, koji se rugao svetinji hrišćanskoj. Oprostio je on svima onim, koji su se srcem pokajali i obrnuli protivljenje svoje u revnost za Boga i svetinju Božiju. Oprostiće On čak i na Sudu Strašnom svima pokajnicima, koji su se bar na samrtnom času pokajali za nedela svoja, priznali Hrista kao Sina Božijeg i zavapili Njemu za spasenje. Oprostiće i onima, koji su u Njegovo ime pokazali bar toliko milosti u veku ovome te čašom studene vode napojili jednoga od malih sledbenika Njegovih.
Ali sve to nije dosta kušačima Boga! Onima nije to dosta, koji nisu iskusili ni šta znači oprostiti niti šta znači pokajati se. Oni ne znaju, kako milost Božija premaša um naš. Niti oni znaju, kako su duboke rane Hristove za rod ljudski. Oni bi hteli, da Bog pomeša carstvo večne svetlosti sa tamom, te da bude mešavina dobra i zla na nebu kao što je i na zemlji. Hteli bi, da Kain i Juda, i sve bratoubice, i svi bezbožnici, krvoloci, raspusnici, lupeži, rugači svetinje, ismevači Boga – svi, svi nepokajani zlotvori, stanu s desne strane Hrista na poslednjem Sudu, zajedno sa svecima, mučenicima i pravednicima, a da na levoj strani Njegovoj ne ostane niko! Da li je to pravda? Da li je pravda dati jednaku platu i onima, koji ni u veče nisu ušli u njivu Domaćinovu na posao kao i onima, koji su ceo dan radili? Da li je to milost – mešati svetlost sa tamom, istinu sa laži, pšenicu sa kukoljem?
No, o čoveče, ko si ti, da učiš pravdi Onoga, koji je osnovao pravdu? I da opominješ na milost onoga, koji se iz milosti prema ljudima dao na krst raspeti za ljude? Pokloni se svetinji pravde Njegove i nesaglednoj dubini milosti Njegove, pa zavapi: Svemilostivi, pomiluj i spasi mene grešnoga!

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Pingback: Sv.Nikolaj - Jednom patrioti koji kaže: Dovoljno je biti dobar Srbin a vera je sporedno | ŠNR

  2. Pingback: Vladika Nikolaj Velimirović - Hristos je činio samo dobro, pa su Ga ljudi ipak raspeli | ŠNR

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *