MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
147. Pismo
Gvožđaru Radosavu I.: O Judi izdajniku
 
Pitaš: „Da li će Judi biti oprošten greh izdaje učitelja i Gospoda svoga Isusa Hrista?“ Ne znam, zbog čega te ovo interesuje. Nije li za nas važnija briga, da mi svojim nedelima ne izdamo Gospoda svoga? i pretežnije pitanje: kako mi da spasemo svoje duše? Jer gle, časovnik našeg veka brzo odbrojava dane i sate opominjući nas na bliski izlazak iz ovoga sveta. I mi ćemo svi izići pred večnoga Sudiju, koji će izreći Svoj pravedni sud pred svima narodima nebeskim o svemu onome što smo u ovom životu radili. A kad ljudi idu na sud, svak pomišlja o svojim gresima i nepravdama, i o tome kako će sebe pred sudijom opravdati; niko nema vremena ni volje da misli na grehe ostalog sveta, niti da ulazi u tajne uma sudije koji će suditi. Ko zna, kako će večiti Sudija suditi meni i tebi? Izvesno je samo jedno, da će nam suditi po pravdi a ne po nepravdi. A mi bi više voleli, da nam sudi ne po pravdi nego po milosti. Ali uzalud – on je obećao suditi po pravdi. Zbog toga nas obuzima strah i trepet. I zato ja ne želim ni tebi ni sebi niti ikome u svetu, da se nađe na onoj strani na kojoj bude bio Juda izdajnik.
Jer Juda je izdajnik. On je izdajnik i Boga i ljudi i sebe samoga. On je izdao Hrista, izdao apostole, izdao i sebe samog kao čoveka. Hrista i apostole izdao je Judejima a sebe đavolu. Jer je rečeno: tada uđe u njega satana (Jn. 13, 27). Teško je izmeriti svu dubinu zla, koje je bilo ovladalo Judom. On je bio bezvernik, i nenavidnik, i lopov, i srebroljubac, i licemer, i izdajnik – najzad očajnik i samoubica. Sin Božiji više puta ga je opominjao, da bi se trgao od svog zlokobnog puta, ali on je ostao uporan. Sin Božiji pokazivao je prema njemu istu brigu i ljubav kao i prema ostalim učenicima, no on je na ljubav odgovarao mržnjom. Sin Božiji se spustio i noge mu oprao – pred samu izdaju, i iz ruke Svoje dao mu zalogaj hleba umočen u so. Sa hlebom i solju mi dočekujemo visoke goste. Smerni i poniženi Gospod hteo je uzdići dostojanstvo Judino; zato mu je pružio hleb i so. Pozdravio ga hlebom i solju – pred samu izdaju! Juda je rukom primio hleb i so iz ruku Sina Božijega, rukom je primio ali srcem je odbio s prezrenjem. Odbio je smrtni čovek ljubav Besmrtnoga! Zato ga je Bog potpuno odbacio, i po zalogaju tadauđeu njega satana. Od toga časa Juda, bivši učenik Isu-sa Hrista i bivši čovek, ispisan je iz reda ljudi i upisan u red paklenih duhova. Sada ti kušaš Boga i pitaš, da li će Bog hteti oprostiti paklenim duhovima i spasti ih? Ti kušaš milost Božiju isto onako kao što su Jevreji kušali moć Božiju na Golgoti govoreći: ako si Sin Božiji, siđi s krsta! Za svoje kušanje Jevreji su primili dostojnu platu i u ovom svetu. Čuvaj se i ti, da ne primiš platu Judinih jednomišljenika.
Nije tačno, da je Juda bio predodređen Bogom, da bude izdajnik, kao što ti misliš. Jer da je tako, zašto bi se Sin Božiji toliko trudio, da Judu odvrati od zla dela? Zašto bi ga pre svega uzeo za učenika Svoga, i držao uza se tri godine? Zašto 6i se ponižavao pred njim, da se spušta i pere mu noge? Zašto bi mu iz Svoje svete ruke davao hleb i so? Čitajući u duši Judinoj opaku nameru Gospod je činio sve ovo da bi ga spasao od večne pagube. Ako li je pak rečeno, da sablazni moraju doći, rečeno je još i ovo kao stroga opomena: teško čovjeku onom kroz koga dolazi sablazan (Mt. 18, 7). Sablaznitelj je sam satana, i kao takav on mora činiti svoje delo. Zato sablazan mora doći – kroz njega i od njega. Ali teško čoveku, koji se poda satani i postane oruđe njegovo. Teško onom ko suprot ljubavi Božijoj pokaže ljubav svoju prema protivniku Božijem.
Moli se Bogu, da te sačuva od Sablaznitelja, koji je sablaznio Judu i Judejce. Da nikad ne postaneš sluga i oruđe njegove sablazni.