МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА
 
147. Писмо
Гвожђару Радосаву И.: О Јуди издајнику
 
Питаш: „Да ли ће Јуди бити опроштен грех издаје учитеља и Господа свога Исуса Христа?“ Не знам, због чега те ово интересује. Није ли за нас важнија брига, да ми својим неделима не издамо Господа свога? и претежније питање: како ми да спасемо своје душе? Јер гле, часовник нашег века брзо одбројава дане и сате опомињући нас на блиски излазак из овога света. И ми ћемо сви изићи пред вечнога Судију, који ће изрећи Свој праведни суд пред свима народима небеским о свему ономе што смо у овом животу радили. А кад људи иду на суд, свак помишља о својим гресима и неправдама, и о томе како ће себе пред судијом оправдати; нико нема времена ни воље да мисли на грехе осталог света, нити да улази у тајне ума судије који ће судити. Ко зна, како ће вечити Судија судити мени и теби? Извесно је само једно, да ће нам судити по правди а не по неправди. А ми би више волели, да нам суди не по правди него по милости. Али узалуд – он је обећао судити по правди. Због тога нас обузима страх и трепет. И зато ја не желим ни теби ни себи нити икоме у свету, да се нађе на оној страни на којој буде био Јуда издајник.
Јер Јуда је издајник. Он је издајник и Бога и људи и себе самога. Он је издао Христа, издао апостоле, издао и себе самог као човека. Христа и апостоле издао је Јудејима а себе ђаволу. Јер је речено: тада уђе у њега сатана (Јн. 13, 27). Тешко је измерити сву дубину зла, које је било овладало Јудом. Он је био безверник, и ненавидник, и лопов, и среброљубац, и лицемер, и издајник – најзад очајник и самоубица. Син Божији више пута га је опомињао, да би се тргао од свог злокобног пута, али он је остао упоран. Син Божији показивао је према њему исту бригу и љубав као и према осталим ученицима, но он је на љубав одговарао мржњом. Син Божији се спустио и ноге му опрао – пред саму издају, и из руке Своје дао му залогај хлеба умочен у со. Са хлебом и сољу ми дочекујемо високе госте. Смерни и понижени Господ хтео је уздићи достојанство Јудино; зато му је пружио хлеб и со. Поздравио га хлебом и сољу – пред саму издају! Јуда је руком примио хлеб и со из руку Сина Божијега, руком је примио али срцем је одбио с презрењем. Одбио је смртни човек љубав Бесмртнога! Зато га је Бог потпуно одбацио, и по залогају тадауђеу њега сатана. Од тога часа Јуда, бивши ученик Ису-са Христа и бивши човек, исписан је из реда људи и уписан у ред паклених духова. Сада ти кушаш Бога и питаш, да ли ће Бог хтети опростити пакленим духовима и спасти их? Ти кушаш милост Божију исто онако као што су Јевреји кушали моћ Божију на Голготи говорећи: ако си Син Божији, сиђи с крста! За своје кушање Јевреји су примили достојну плату и у овом свету. Чувај се и ти, да не примиш плату Јудиних једномишљеника.
Није тачно, да је Јуда био предодређен Богом, да буде издајник, као што ти мислиш. Јер да је тако, зашто би се Син Божији толико трудио, да Јуду одврати од зла дела? Зашто би га пре свега узео за ученика Свога, и држао уза се три године? Зашто 6и се понижавао пред њим, да се спушта и пере му ноге? Зашто би му из Своје свете руке давао хлеб и со? Читајући у души Јудиној опаку намеру Господ је чинио све ово да би га спасао од вечне пагубе. Ако ли је пак речено, да саблазни морају доћи, речено је још и ово као строга опомена: тешко човјеку оном кроз кога долази саблазан (Мт. 18, 7). Саблазнитељ је сам сатана, и као такав он мора чинити своје дело. Зато саблазан мора доћи – кроз њега и од њега. Али тешко човеку, који се пода сатани и постане оруђе његово. Тешко оном ко супрот љубави Божијој покаже љубав своју према противнику Божијем.
Моли се Богу, да те сачува од Саблазнитеља, који је саблазнио Јуду и Јудејце. Да никад не постанеш слуга и оруђе његове саблазни.