MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
144. Pismo
Sudiji Petru P.: O molbi odbačenoj
 
Vas zbunjuje „oštrina“ Hristova, s kojom je odbacio molbu jednoga čoveka. Neki čovek priđe Gospodu i reče: Učitelju, reci bratu mojemu da podijeli sa mnom naslijeđe. Na to mu Isus odgovori: Čovječe, ko mene postavi sudijom ili djeliteljem nad vama? (Lk. 12, 13-14). Vama se učinile ove Spasiteljeve reči suviše oštre i, bez malo, kao neprilične Njemu. Pozivate se na drugu reč Njegovu: ištite i daće vam se, pa nalazite, da se ovo ne slaže s onim.
No znate li vi, šta je iskao onaj čovek od Hrista? Iskao je, da mu Hristos bude izborni sudija pri podeli imanja s bratom njegovim. Zar da deli braću Onaj koji je došao na zemlju da miri i sjedinjuje? Iskao je, da mu vrši jedan kmetovski posao Car nad carevima, koji se spustio s neba, da učini ljude carskim sinovima! Iskao je s prikrivenom željom, da Hristos bude na njegovoj strani protiv brata njegovog. Tražio je, dakle, da Pravednik nad pravednicima krivo presudi i učini nepravdu bratu njegovom! Šta je onda prirodnije i jevanđelskije nego da Gospod odsudno odbije takvu jednu molbu?
Ima priča o nekom ko je slavio svetog Arhangela. Pa se on stalno hvalio, kako mu njegov sveti Arhangel ispunjava sve molbe njegove. No jednom zavadi se taj čovek sa susedom svojim, pa se počne moliti svetom Arhangelu, da mačem ubije suseda njegovog. Kako mu je ova molba ostala neuslišana, on se naljuti i zareče da više neće slaviti svoju slavu. Tada mu se javi sveti Arhangel i reče: bio sam ti pomoćnik kad god si iskao nešto što je dobro za tebe i za druge, ali sad kad si se drznuo tražiti da ti poslužim kao dželat komšije tvoga, napuštam te. – Od toga časa ostao je ovaj čovek prikovan bolešću za postelju, sa koje se nije digao sve dok se nije pokajao i naučio pravilno misliti i pravilno se moliti.
Setite se, kako je Gospod odbacio molbu dvojice Svojih apostola, koji su tražili, da se ognjem spali jedno negostoljubivo selo (Lk. 9, 54). O, brate moj, Bog se pokazuje milostiv baš u tome što nam ne ispunjuje sve molitve naše. Kad bi Bog ispunio svaku molitvu svakoga čoveka, ljudski bi rod brzo propao. Ili mislite, da je nemilostiva majka, koja ne da svome detetu pištolj u ruke? Ne, nego baš iz prevelike milosti prema čedu svome majka mu neće ispuniti svaku molbu. Bila bi zaista svirepa ona majka, koja bi svom neodraslom detetu činila sve po volji. Jer odkud bi znalo dete, šta je za nj korisno a šta pogubno? Svojim omiljenim učenicima rekao je jedanput Gospod: ne znaše šta i šteše (Mt. 20, 22). Sveti apostol Pavle piše: ne znamo šta ćemo se moliti kao što treba. Zato treba pre svega da se molimo Stvoritelju svome, da nam daruje Svoj Duh. Jer ko ima Božijeg Duha u sebi, taj zna pravilno opštiti s Bogom. Kad je duh Božiji u nama, onda sam Duh moli se za nas (Rim. 8, 26). I tada je molitva naša pravilna i vazda od Boga uslišana.
Neka bi i Vama Bog darovao Duha Svoga Svetoga.