МИСИОНАРСКА ПИСМА
142. Писмо
Тежаку Николи Ћ.: О унутарњој милости
Некакав фарисеј беше позвао Господа Исуса на обед. Не беше Га позвао из поштовања него из неког личног рачуна. Исус провиде нечисте побуде тога фарисеја, па пред обед навлаш не хтеде опрати руке. А зар није логично, да се нечиста част прими неопраним рукама? Фарисеј се узбуни против тога, а Господ искористи ту прилику да изобличи фарисеје, који се споља у свему показиваху чисти, док унутра вам је, рече, пуно грабежи и злобе. Па како је овај фарисеј мислио, да чини особиту милост Исусу тиме што Га је позвао на ручак, прекори га Господ говорећи: али подајте милостињу од онога што је унутра; и гле, све ће вам бити чисто (Лк. 11, 41). Сада ти питаш, шта означавају ове речи?
Означавају милостиво срце, које покреће руке на милостињу. Бог, који гледа срце, прима само такву милостињу. Ако ли је срце злобно и немилостиво, залуд рука даје; Бог такав дар одбацује. Људе можеш обманути даром руку, али Бога никад. Нечисто срце – нечист и дар, па ма колики био. Из нечиста срца теку нечисте мисли и нечисте жеље, и прљају сва спољашња дела људска, ма колико ова изгледала добра и чиста. Шта помаже умивати руке, кад их нечистоћа срца чини стално прљавим? Ако је једна кућа унутра пуна гада и смрада, шта користи прати и улепшавати врата и прозоре? Нека су врата и прозори потпуно опрани, то не може нимало умањити нечистоту иза њих. Својом божанском видовитошћу и небеском осетљивошћу Христос је провидео и осетио душу фарисејеву као зделу пуну нечистоте. Он одбија да умије Своје руке; одбија најмању дужност, да би опоменуо Свога домаћина на највећу; одбија да учини најспоредније, да би укорео због најважнијег. И најупрљаније руке сасвим су чисте у сравњењу са нечистим срцем. Умијмо, дакле, најпре срце, и гле, све остало биће нам чисто.
За грознога цара Калигулу прича се, да је био једном позвао неке сенаторе на вечеру са злим умишљајем. У царском двору све је било сјајно и чисто. И ничега у двору није било нечистог осим срца царевог. Још је цар по обичају опрао пре вечере и лице и руке, и полио се најскупоценијим мирисом. Само је срце његово било трап препун нечистоте. Па у часу кад је он најљубазније наздрављао својим гостима, хвалећи их и славећи, џелати су у граду убијали синове тих истих сенатора, по ранијој наредби царевој. – Пример овог римског цара као и пример оног јеврејског фарисеја – два од хиљаде других – јасно ти казују, зашто је Син Божији морао сићи на земљу. Толика се нечистота била зацарила у срцима људи, толико лицемерство овладало, и толика збрканост од важног и неважног распрострла се у свету, да је постојање света с таквим људима постало бесмислено. И нико други није то могао очистити и променити до једини Бог.
Богу нека је слава и хвала а теби живот и спасење.
Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 183 184 185 186 187 188 189 190 191 192 193 194 195 196 197 198 199 200 201 202 203 204 205 206 207 208 209 210 211 212 213 214 215 216 217 218 219 220 221 222 223 224 225 226 227 228 229 230 231 232 233 234 235 236 237 238 239 240 241 242 243 244 245 246 247 248 249 250 251 252 253 254 255 256 257 258 259 260 261 262 263 264 265 266 267 268 269 270 271 272 273 274 275 276 277 278 279 280 281 282 283 284 285 286 287 288 289 290 291 292 293 294 295 296 297 298 299 300 301
Кључне речи: ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
2 коментар(а)