MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
141. Pismo
Jednom roditelju: O zlokobnom mirazu
 
Bog ti darovao jedinicu ćerku. I ti si taj dar bezumno upropastio. Uvrtio si bio sebi u glavu, da ćeš svoju jedinicu moći usrećiti samo velikim mirazom. I zanemario si na svojoj kćeri sve ono što istinski doprinosi sreći čoveka u ovome svetu: i vaspitanje, i vladanje, i srce, i dušu. Samo si gomilao pare za miraz. Mislio si: što veći miraz, to sigurnija sreća. Hteo si učiniti svoje čedo što skupljim i kupiti što skupljeg zeta. Ludoj misli dodao si još i nepravedno delo; naime, kad ti je ortak umro, ti si lažnim računima prigrabio njegov deo, i tako njegovu ženu i decu ostavio bez hleba. Prepunio si novcem uložnu knjižicu svoje miraždžike, ali i svoju dušu nepravdom. Dakle, na ludosti i nepravdi zidao si sreću najmilijeg ti stvorenja, za koje si živeo i radio. Kakvo je čudo, što se zdanje, sazidano na takvim osnovama, srušilo, i palo – na tebe i tvoju ćerku? Zaboravio si bio – ako si ikada i znao -da sveta nebesa ljuto kažnjavaju ludost i nepravdu.
Prosioci, lakomi na pare, navale na tvoju kuću. I jedan od njih, jednomišljenik tvoj u pogledu para, uspe, da se telom venča za tvoju ćerku a srcem za tvoje pare. No ne prošla ni godina dana, kad jedne noći tvoja miraždžika zalupa na vrata, raščupana, iskrvavljena, osramoćena, najurena. Pijan muž isprebijao je, izbacio iz kuće bremenitu, pa sutradan napustio kuću i odbegao u svet s tvojim parama. Sada ti ljuljaš unuče pokraj postelje tvoje kćeri, za koju su lekari rekli, da ima grudnu bolest i da treba da ide na Alpe. A ti nemaš više para ni za Zlatibor a kamoli za Alpe. Pa proklinjući zeta pitaš, ima li u svetu pravde Božije?
Kako da nema pravde Božije? I ko nije verovao u nju, mora se uveriti na tvom slučaju. Mirazom si mislio usrećiti svoje dete, pa si ga mirazom unesrećio. Oduzeo si hleb siročićima, da bi osigurao šampanj svojoj kćeri, pa si doveo do gladi i sebe i kćer i unuče. Mirazom si kupio nesreću za četvoro: za vas troje i za zeta. Jer i njemu si dušu ubio mirazom. Navađen na nezarađene pare on će od sad brzo napredovati u esnafu varalica, čiji se grobovi nalaze ukraj druma.
Pravda se Božija objavila; i tvoje roptanje protiv nje dokazuje samo tvoju pomračenost nepravdom. I eto bićeš dadilja svom unučetu, stalno ispunjen brigom, šta ćeš iz kuće prodati, da bi nabavio njemu hrane i kćeri leka. Prodavaćeš sve pošto zašto, da bi s dana na dan održao život vas troje u kući. I sa strahom ćeš očekivati svaki nov dan kao gladnu večnost. I slušaćeš plač deteta i kašalj majke kao fijuk biča sudbe, koji traži tvoja leđa.
Kam da si skroman bio i skromnosti ćerku učio! Jedinica tvoja sad bi pevala u kući nekog skromnog čoveka. No skromnost, kao i svaka druga vrlina, tebi se činila kao neka jevanđelska pesma, davno ispevana. Nisi znao, da su jevanđelske vrline nepomične stene, na kojim se zida ili o koje se razbija sreća ljudi.
Ali – čovek si. I kao čovek pogrešio si. Uspravi se sad kao čovek u nesreći svojoj. I pomoli se Bogu, jer s Njim imaš da se računaš a ne sa zetom. Bog se pokazao pravedan nad nepravdom tvojom; pokazaće se i milostiv nad suzama tvojim. Pokajnike On ljubi, i molitvenike sluša. Ne osuđuj nikog do sebe. I pred sudijom zemaljskim ko pokaže pravo pokajanje, dobija pomilovanje. A večni Sudija uz pomilovanje od osude daje pokajnicima još i darove, darove života, svetlosti i radosti. Ne boj se, dakle. Stvoritelj tvoj nije daleko od tebe. On samo čeka, da ti osetiš blizinu Njegovu. A osećanje Njegove blizine brzo će rastopiti led očajanja oko srca tvoga.