MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
13. Pismo
Činovniku koji misli da narod svetkuje
suviše mnogo praznika
 
Narod misli, da mu sveci pomažu, a Vi mislite, da mu sveci smetaju. Ko može izmiriti Vaš razum sa narodnim razumom osim vas samih? Potrudite se da ovo pitanje duboko i svestrano proučite, pa ćete se pokloniti razumu narodnom.
Da vidimo prvo s gledišta rada. Vi mislite, da naš narod radi suviše malo. I Vi bi hteli, da on radi više. A zašto da radi više? Želite li Vi da stvorite jedan stalež od milion nezaposlenih ljudi? Vi ste odveć dobar rodoljub, da bi to želeli. Nije li onda bolje, da narod radi umereno, kako je i do sad radio? Da bi se izbeglo zlo nezaposlenosti, koje je prvi bič za velika carstva zapadna. Kadgod odete u jednu željenu krajnost, druga, neželjena, pomalja rogove. Možda srpski narod ima druge neke nedostatke, no lenost nije porok Srba. Suvišnim gonjenjem na rad izaziva se lenost.
S gledišta radosti u radu. Naš narod oseća radost u radu. Otuda pesma pa čak i svirka pri radu. Gde to još ima? Jeste li čuli pesmu i muziku pri radu gdegod u zemljama krajnosti? U industrijskim zemljama rad se smatra teretom, prokletstvom i nesrećom. Otuda mržnja prema radu i ljubav prema lenosti. Otuda težnja, da se što manje radi. Otuda se svuda po tim zemljama agituje, da radnici što manje rade. Najpre se agitovalo za desetočasovni radni dan, potom za osmočasovni, a sada se agituje za petočasovni. Koliko bi se tek tu naračunalo praznih dana u godini! Nasuprot toj modernoj struji Vi hoćete, da naterate naš narod da još više radi nego što je ikada u prošlosti radio! Međutim, volite da se nazivate modernim čovekom! I otkako je pošla ta vaša crna agitacija, da narod što manje praznuje a što više radi, pesma se umanjila po selima i poljima srpskim.
Sa gledišta odmora. Vi pogrešno mislite, da narod zato praznuje mnoge svece, da bi se više odmarao. Čak i kad bi narod tako mislio, ne bi mislio pogrešno. Vi činovnici mnogo se više odmarate nego seljaci. Izračunajte, račundžijo moj, koliko dana narod svetkuje, a koliko dana Vi kao činovnik ne radite u godini. Saberite Vaš letnji odmor od 30 dana, pa Vaše polovine svih subota u godini, pa vaše posvednevne ne-radne časove, koje narod radi. Vaš radni dan jedva da premaša polovinu radnog dana narodnog. Kad dakle saberete sva Vaša gospodska praznovanja i sravnite sa narodnim praznovanjima, Vi ćete se zastideti i zaćutati. Jer ćete uvideti, da Vi praznujete mnogo više dana u godini negoli narod.
Pri tom još nešto vrlo važno. Vi praznujete, da se prazni provodite, da se odmarate. A narod ne praznuje radi odmora. Odmor je nešto uzgredno. Narod praznovanjem priziva svece u pomoć, ortači nebo sa zemljom, moli Boga da blagoslovi ono što je on uradio. Jer narod zna, zna iz hiljade puta dokazanog iskustva, da je njegov rad uzaludan – pa ma koliki bio – ako milostivi Bog ne orosi zemlju, ne obasja suncem, ne sačuva od tuče, od bubinja i drugih beda.
Zato Vas molim, prestanite kvariti dušu narodnu. Ćutite i učite se od naroda, kao što se narod uči od Boga i vekovnog iskustva.
Mir Vam i pozdrav.