MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
137. Pismo
Gazdi N. N.: O prekršenom zavetu
 
S tobom se dogodilo nešto sasvim slično jednom događaju iz vremena apostolskog.
Bolovalo ti dete. U muci ti se zavetuješ Bogu, da ćeš darivati Crkvi jednu njivicu, samo da ti čedo ozdravi. Tu njivicu crkvena uprava htela je više puta otkupiti od tebe, pošto graniči sa crkvenim dvorištem. No ti si tražio visoku cenu. U nevolji pak ti obećaš dati to zemljište Crkvi na dar. I dete zaista ozdravi. Onda ti napustiš obećanje. Žena te neprestano opominjala, da ga ispuniš. No tebi stalno žao zemlje. Najzad smisliš lukavstvo, da samo delimično ispuniš što si zavetovao. Prodaš njivu nekom čoveku, zadržiš polovinu novca za sebe, a drugu polovinu spremiš da odneseš Crkvi. Ali ni ta jedna polovina nije ti se upuštala iz ruku. Od te polovine opet uzmeš jedan deo i potrošiš, a tek ostatak predaš Crkvi, govoreći, da je to cena one njivice. Ali po tom opet razboli ti se dete i – umre. Sad mi pišeš pod bremenom velike žalosti. Smrt deteta dovodiš u vezu sa prekršenim zavetom Bogu. Veliš, da te obuzeo neki veliki strah „od nečeg tajanstvenog, što na ljude navodi nesreću bez milosti“.
Pročitaj glavu 5. Dela Apostolskih. Tamo je opisan sličan slučaj. Upamti reči apostola Petra što ih reče krivcu: ljudima nijesi slagao nego Bogu. Dogodilo se tako nešto opet u naše dane. U nekoj nevolji čovek se zavetovao dati vola manastiru. Kad je nevolja prošla, čovek pomisli, da je vo suviše golem dar, i da se nečim manjim može iskupiti. Proda vola, kupi jedno mršavo june i nameni ovo za manastir a ostatak novca ponese doma. Takve su bile misli njegove. No vraćajući se s pazara kući izgubi novac. A te noći june bude probodeno od drugog vola i – crkne.
Nije Proviđenje nemilostivo, nego smo mi nemilostivi naspram duše svoje. Ne trebaju Bogu njive ni volovi, ali Mu trebaju iskrene i poštene duše. Ono što je Gospodar života i smrti učinio domu tvome, nije delo nemilosti no baš delo milosti. Uzeo je od tebe nevino dete, da bi ga spasao – od tebe – u Raju, a na te pustio žalost, da bi se ti pokajao, promenio, očistio, i najzad i sam se udostojio Raja, i viđenja sa milim ti čedom. Ne tuguj za detetom, nego tuguj zbog greha, jer je ova poslednja tuga spasonosnija. Da ti se, recimo, ništa nije dogodilo zbog narušenog zaveta šta bi bilo? Ti bi bezbrižnije nego ikad nastavio nizati greh za grehom; dete bi se tvoje priviklo tvome grešenju, i – vremenom bi oboje izgubili duše. Ovako Stvoritelj je okrenuo tvoju nepravdu na spasenje i deteta i tebe. Zbog toga ne ropći na nemilost Svevišnjega, nego mu blagodari na milosti.
Blagoslov i uteha ti od Boga.