NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA

 

MISIONARSKA PISMA
 
12. Pismo
Jednoj gospođi o tome: Kako se mrtvi svete
 
Pišeš mi, da te nešto uznemirava u snu. Nekakva tri deteta javljaju ti se čim sklopiš oči, pa ti se smeju, rugaju, prete i zastrašuju. Išla si, veliš, pametnim ljudima i tražila leka. Oni su ti kazali: to nije ništa! Ti si im rekla: Kad nije ništa, odagnajte tu neman od mene! Zar može biti ništa ono što mi ne daje mira već šest meseci? A oni tebi na to: promeni vazduh, idi u vesela društva, hrani se bolje; to je obična hipokondrija.
Znam ja, sestro, te pametare. Oni su uzeli na zub tako nekoliko reči kao: hipokondrija, telepatija, autosugestija, kojim prelaze preko jedne neosporne duhovne stvarnosti na dnevni red, to jest na vazduh, veselje, meso, selters i vino.
A ja ti kažem: ta tri deteta što ti se javljaju jesu ona ista tri tvoja deteta, koja si ti, po sopstvenom priznanju, umrtvila pre nego što ih je jarko sunce žive celivalo. I oni ti se sad svete. A osveta mrtvih je užasna i preužasna. Kako se ti nazivaš knjižnom ženom, ja ću ti iz knjiga i govoriti. Po knjigama ti ćeš se setiti Magbeta, ili kako je jednog engleskog kralja ubio duh ubijenog čoveka. Čitala si svakako, kako je kralj Vladislav, ubica kralja Vladimira, bio ubijen od duha Vladimirova.
No možda nisi čitala o sledećem slučaju. Car vizantijski Konstans imao je brata Teodosija, koga nije voleo, jer se bojao, da ga ovaj ne obori sa prestola. Zbog toga Konstans prisili Teodosija, da primi đakonski čin. Ali strah nije ostavljao cara ni nadalje. Najzad se reši car na zločin. Udesi, te Teodosija mučki ubiju. Sad je dahnuo dušom misleći da se za navek oslobodio svoga takmaca. No neznalica nije ni slutio, da su mrtvi jači od živih, i da onaj ko ubija nevina čoveka u stvari ne pobeđuje nego polaže oružje pred ubijenim. Posle toga jedne noći javi se ubijeni đakon Teodosije svome bratu caru sa čašom krvi, koja se pušila, i vikne strahotnim glasom: „Pij, brate!“ Car skoči, uzbuni ceo dvor; no niko mu ništa nije znao reći. Druge jedne noći ponovi se ista scena: đakon sa čašom krvi i jezivim krikom: „Pij, brate!“ Car uzbuni ceo Carigrad, no sve je blenulo u njega kao u tebe oni pametari, koji te šalju na vazduh i bolju kujnu. Opet jedne noći ponovi se isto. Najzad je car Konstans, zdrav čitav u veče, nađen jednog jutra mrtav u svojoj postelji.
Čitaš li Sveto Pismo? Tamo je sve rečeno, sve objašnjeno, kako i zašto se mrtvi svete živima. Pročitaj još jednom o Kainu, koji zbog ubistva svoga brata nigde i nikad nije imao mira. Pa kako se duh uvređenog Samuila svetio Saulu. Pa kako je jadni David grozno stradao, godinama i godinama, zbog ubistva svoga vojvode Urija. I još pročitaj, ako umeš, hiljade i hiljade poznatih sličnih slučajeva od Kaina do tebe. Pa ćeš razumeti, šta te muči, i zašto. Razumećeš, da je svet ubijenih jači od svojih ubica, i da se strašno sveti.
Prvo to razumi i shvati. Potom čini sve što možeš za pomorenu svoju decu. Pa će ti milostivi Bog, kod koga nema mrtvih, oprostiti i darovati mir. A šta sve treba da činiš, pitaj crkvu. Sveštenici to znaju.
Bog neka te pomiluje.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Pingback: Sv.Nikolaj - Jednom patrioti koji kaže: Dovoljno je biti dobar Srbin a vera je sporedno | ŠNR

  2. Pingback: Vladika Nikolaj Velimirović - Hristos je činio samo dobro, pa su Ga ljudi ipak raspeli | ŠNR

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *