MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
125. Pismo
Trgovcu S. T. koga „Bog ne sluša“
 
Žališ se, da ti Bog ne sluša molitve. U mnogim nevoljama molio si se Bogu, i ni od jedne te nikad nije spasao! Kako da nije, čudim se, kad si eto ti nadživeo nevolje a ne one tebe? No dozvoli jedno pitanje: slušaš li ti Boga? Kroz oba Zaveta, i Stari i Novi, Svevišnji je obećao slušati ljude pod uslovom da ljudi Njega slušaju. Slušaš li ti Boga, kad tražiš da Bog tebe sluša? Ispunjavaš li ti Božije zakone, i držiš li Njegove uredbe? Ako li to ne činiš, onda je čudno tvoje traženje, da Bog tebe čuje i posluša. Bog se spustio na zemlju i oprao noge onim koji Njega ljube. Našem Stvoritelju velika je radost slušati poslušnu decu Svoju. Mojseja, Avrama i Jakova Stvoritelj je poslušao u svemu što su Ga molili. I kroz prirodna i nadprirodna dejstva On je izlivao Svoju milost na one koji ispunjavahu Njegov zakon. Ako On nije hteo poslušati moje i tvoje molitve, to je ili zbog toga što mi nismo hteli poslušati Njegove zapovesti iz Zaveta ili pak što su molitve naše bile nepravilne. Kroz Isaiju govorio je Gospod neposlušnom narodu: kad množite molitve, ne slušam. A malo dalje: ako hoćete slušati, dobra zemaljska ješćete (Is. 1, 15, 19). I tako, dakle, Bog nas sluša kad slušamo, i ne sluša kad ne slušamo. Još ne sluša ni onda kad prosimo nešto štetno i nerazumno. Apostoli Jakov i Jovan zamoliše jednom Gospoda, da pusti oganj s neba na selo, koje ih ne hte primiti na konak. A On okrenuvši se zaprijeti im (Lk. 9, 55). Ne samo što im ne usliši molbu, nego ih ukori. Opomeni se i ti, da li su tvoje molitve bile dostojne čoveka i dostojne Boga.
Još nešto. Zašto se moliš Bogu samo u nevolji? Time sebe ponižavaš a Boga svoga vređaš. Tvorac naš od nas traži, da se osećamo neprestano u Njegovom prisustvu, i da neprestano sa njim molitveno opštimo. Molite se neprestano. Moleći se Bogu samo kad te beda snađe činiš sebe običnim prosjakom, i Boga sramotiš, jer Ga prizivaš kao vatrogasca samo onda kad ti kuća gori. Hristos nam je dao pravo Njegovog Oca nazivati svojim Ocem. Šta ima slađe od ovoga? I šta ima slađe za decu nego biti u prisustvu svojih roditelja? Starajmo se, dakle, i mi neprestano stajati u prisustvu Oca svog nebeskog, srcem i mislima i molitvama. Naša molitva u vreme napretka i radosti jeste kao neki molitveni kapital, koji nam koristi u danima nevolje i muke više nego li trenutna molitva kad ovi dani nastupe.
Mir ti od Gospoda.