MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
122. Pismo
Ocu kojije svuda tražio leka sinu
 
… Svuda si mu tražio leka, pa ništa. Gdegod si čuo za neku gataru, išao si. Hodio si i u Bosnu odžama za zapise. Pa kad sve nije pomoglo, pozvao si najzad i sveštenika. Ali ni molitva sveštenikova nije pomogla. Sin bolovao bolovao pa umro. Sada ti je život postao bez cilja i bez smisla. Pomišljaš na samoubistvo. Nabavio si otrov, stavio ga sebi pod jastuk, pa se po cele noći rešavaš, da li da ga ispiješ ili ne. Pitaš, zašto te Bog tako muči?
I ja ću tebe nešto upitati. Zašto ti mučiš Boga? Zašto mučiš namučenog za tebe na krstu Isusa Hrista? On je teške bolove pretrpeo da bi spasao ljude od lažnih bogova, od lažnih spasioca i od svih mračnih sila što dejstvuju kroz lažne spasioce. Pa ipak ti si obišao Njega, jedinog Istinitog, pa si otišao prvo tražiti pomoć kod Njegovih neprijatelja, gatara i vračara. Apostol Hristov ovako savetuje: boluje li ko među vama, neka dozove prezvitere crkvene, i neka se mole nad njim, pomazavši ga uljem u ime Gospodnje. I molitva vjere će spasti bolesnika, i podignuće ga Gospod (Jk. 5, 14-15). Ti si, istina, pozvao sveštenika, starešinu crkvenog, da čita molitvu bolesniku, ali kad? Kad si obišao sve vračare i kartare! Razgnevivši najpre Onoga, koji jedini daje život i zdravlje, počeo si ga onda moliti. I to ko zna s kakvim srcem i kolikom verom! Svakako s podeljenim srcem i s malo vere. Bog naš brzi je pomoćnik onima, koji s celim srcem i punom verom pripadnu isključivo k Njemu. Ako li se ko moli Bogu i demonu, ostaje bespomoćan, jer Bog mu neće a demon ne može pomoći. Sveti prorok Ilija govorio je narodu s podeljenim srcem: dokle ćete hramati na obje strane? Ako je Gospod Bog, idite za njim,; ako li je Val (tj. satanski idol), idite za njim (1 Car. 18, 21). A kad se razboli car Ohozija, ne potraži pomoć u živoga Boga nego posla sluge u Akaron Velzevulu da pitaju, hoće li ozdraviti. Sveti Ilija čuv za ovo ode k caru i reče: ovako veli Gospod: zašto što si slao poslanike da pitaju Velzevula boga u Akaronu kao da nema Boga u Izrailju – nećeš se dignuti s postelje na koju si legao, nego ćeš umrijeti (2 Car. 1, 16).
Eto tako si i ti Boga namučio i razgnevio – neka ti oprosti. No zahvali Mu što ti je i sina uzeo i tebe sačuvao od samoubistva, od dušegubstva. I što ti je ostavio vreme za pokajanje. Predaj se od sad Njemu jedinom celim srcem. I ljubav će Njegova utvrditi život tvoj, obasjati putove tvoje, a sinu tvom darovati Carstvo Nebesko. Mir ti od Hrista vaskrslog.