MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
121. Pismo
Poštaru Iliji K.: O dokazu bića Božijega
 
Jedan drug Vaš govori Vam neprestano: nema Boga! Vas to muči kao šiba kandžijom. Vi se borite za dušu svoju i život svoj. Dobro ste shvatili: ako nema živoga i svemoćnoga Boga, jačeg od smrti, onda je smrt jedini svemoćni Bog. Onda su sva živa stvorenja u svetu igračka u šapama svemoćne smrti, kao mali miš u šapama gladne mačke. Jednom u uzbuđenju vi ste rekli svome bednom drugu: Boga ima, a tebe nema! I niste pogrešili. Jer oni koji se odvoje od večnog Životodavca u ovome svetu, biće odvojeni i u onome. I tako ni ovde ni tamo neće znati za veličanstvenog Stvoritelja svih stvorenja. A biti odvojen od Njega gore je nego ne biti.
Na Vašem mestu ja bih mu rekao još i ovo:
Pogrešno govoriš, prijatelju, nema Boga. A pravilno ćeš reći ako kažeš: nemam Boga. Jer ti sam vidiš, da ostali ljudi oko tebe osećaju Boga, zbog čega i govore: ima Boga. Dakle, nije da nema Boga nego ti Ga nemaš.
Pogrešno govoriš, kao bolesnik koji bi rekao: nema zdravlja u svetu. On može samo reći ne lažući: nemam ja zdravlja, a lažući: nema zdravlja u svetu uopšte.
Pogrešno govoriš, kao i slepac koji bi rekao: nema svetlosti u svetu. Ima svetlosti, sav je svet ispunjen svetlošću, ali on, bedni slepac, nema svetlosti. Kad bi hteo pravilno govoriti, on bi samo mogao reći: ja nemam svetlosti.
Pogrešno govoriš, kao prosjak koji bi izustio: nema zlata u svetu. Ima zlata; ima ga na zemlji i pod zemljom. Ko kaže da nema zlata uopšte, neistinu kazuje. Istinu bi kazao kad bi rekao: nemam zlata ja.
Pogrešno govoriš, kao kad bi zlotvor rekao: nema dobrote u svetu. U njemu samom nema dobrote, a ne u svetu. Zato ne bi pogrešio samo kad bi rekao: ja nemam dobrote.
Isto tako i ti, komšijo moj, pogrešno govoriš kad veliš: nema Boga! Jer ono što ti nemaš, ne znači da niko nema, niti da nema uopšte. Ili ko te ovlasti, kaži mi, da govoriš u ime celoga sveta? Ko ti dade pravo, da svoju bolest pripisuješ svima, i svoju nemaštinu namećeš svima?
Priznaš li pak i kažeš li: nemam Boga, onda izgovaraš istinu i iznosiš ispovest. Jer bivalo je i biva izuzetnih ljudi, da zaista nemaju Boga. No Bog njih ima, ima ih do njihovog poslednjeg izdisaja. Ako li i na poslednjem izdisaju izjave, da nemaju Boga, onda i Bog njih više nema. I otpisuje ih u rashod. Zato te molim, prijatelju moj, radi duše tvoje, radi večnog života i carstva, radi suza i rana Hristovih – molim te, pretvori tvoju prkosnu ispovest u pokajnu ispovest. A ono što posle toga treba da činiš, kazaće ti Crkva, pitaj!
Mir ti i blagoslov od Gospoda.