NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA

 

MISIONARSKA PISMA
 
119. Pismo
Jednom osuđeniku koji pita: O krivoj kletvi
 
Osuđen si na robiju. I sad sediš u ćeliji, i u ćutanju rešetaš ceo svoj život na sitno sitno rešeto. Čudiš se: kako se sve to odsuka kao klupče niz brdo! Život ti je tekao mirno, uspešno i zadovoljno sve dok se nisi zakleo krivo za brata svoga. Ti si se pravdao: brat mi je! Kome ću pomoći, ma i krivom kletvom, ako ne bratu? Tako su se kretale u tebi pogrešne misli, i takvim si se mislima branio pred sudijama. Na to ti je jedan sudija rekao: na kraju svi smo braća, pa na što bi sve izašlo tvojim načinom? Tek tada ti si poj-mio, kako su te pogrešne misli navele na zlo delo.
Pričao mi jedan krivokletnik ovakvu istoriju svoju: „Zakleo sam se krivo, veli, zbog jednoga vola. No do suda ne bi ni došlo, da se ja sam nisam prijavio. A morao sam se prijaviti. Jer su kazne ljudske ipak lakše od kazni Božijih. U toku dve godine posle moga krivokletstva kuća moja postala je strašilo za svet. Prva beda koja me je snašla: volovi upregnuti u kola survaše se u neku bezdnu i propadoše, i volovi i kola. S tom vešću dočekala me je žena u veče onog istog dana kad sam se posle položene krive kletve vratio kući iz sreza. Posle nekoliko nedelja udari mi grom u košaru i pobi sve ovce. Pa me lopovi u dva maha poharaše. Pa mi se žena oslabi, i pošto se prezadužim lečeći je izdahnu u mukama. Jedno mi dete, dotle uvek zdravo, dobi onu tešku bolest i poče padati danju i noću, i bacati penu na usta i škripati zubima. Osiromašen, prezadužen, ojađen, nikakav, ja ti se jednog dana požalim nekom mom prijatelju na zlu sudbu svoju. A on će tek kao gromom s neba s pitanjem:
– Da se nisi kadgod u životu krivo zakleo? Kao hladnim pljuskom probuđen ja se setim svega, i sve mi postane jasno. Ne odgovorivši prijatelju ništa ja iz onih stopa odem sudu, prijavim se i sve priznam. Odležao sam zatvor, i sad sam počeo iznova kućiti. Ali sam se dobro naučio Boga se bojati“.
Vidiš li, kolike bede mogu snaći krivokletnika? Jer je takav zakon Božiji, brate moj: kao oganj živi; ne možeš ga pogaziti a ne opeći se. Kad pogaziš mlitave zakone ljudske, koji se menjaju često kao na gori list, snalaze te nevolje i muke. A kamo li ognjeni i večni zakon Boga živoga.
Ne svjedoči lažno, zapovest je Božija, ispisana u oba zaveta Božija, u Starom i u Novom. Nije mala stvar izreći laž pred licem Boga i Božijih angela. Nije mala stvar stati gologlav pred Krst i Jevanđelje i viknuti: zaklinjem se živim i svemogućim Bogom, da je ova istina laž ili ova laž istina, i – kako ja pravo rekao tako meni Bog pomogao! Zaista nije čudo onda što Bog istine i pravde udara Svojim bičem jednoga krivokletnika po rukama, drugoga po nogama, trećega po očima, četvrtoga po rodbini, petoga po stoci, i tako redom. Baš u našem komšiluku evo živa primera, kako je nevidljivi bič Božiji udario jednoga krivokletnika po očima. Zakleo se čovek krivo zbog jedne ponjave zemlje, koju je platio skuplje od milion dukata – jer ju je platio dušom svojom. Hodio je najpre po svojoj njivi lagano. No čim je sa svoje njive kročio na ono prokleto parče zemlje, oduzme mu se vid. Nevidljivi bič Božiji udario je ovoga krivokletnika po očima. I evo ga slep sedi ukraj svoga ognjišta.
Eto šta se događa po svetu Božijem onima koji misle, da je svet njihov a ne Božiji.
A ti čitaj Sveto Pismo, i boj se Boga. I prosvetićeš se. I sve će ti biti dobro unapred.
Milost i mir ti od Boga.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Pingback: Sv.Nikolaj - Jednom patrioti koji kaže: Dovoljno je biti dobar Srbin a vera je sporedno | ŠNR

  2. Pingback: Vladika Nikolaj Velimirović - Hristos je činio samo dobro, pa su Ga ljudi ipak raspeli | ŠNR

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *