MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
115. Pismo
Bratstvu „Svetoga Jovana“:
O apokaliptičnim pojavama u naše vreme
 
Malo ste se nešto uplašili. Čitali ste Otkrivenje Jovanovo, pa vas obuzeo strah. Izgleda vam, da one najveće strahote tamo opisane odnose se baš na naše vreme. Neko vam je protumačio, da su sve one strašne aždaje i zveri već došle u svet: i crvena aždaja u vidu socijalizma, i crna desetoroga zver u vidu masonstva, i dvoroga zver u vidu jeresi. I sva ta čudovišta u ratu protiv hrišćanstva!
Baš i da je tako, braćo moja. Baš i da je u naše vreme pakao podigao sve svoje vojske protiv Hrista, pravi hrišćani treba bez bojazni da gledaju napred, sa jakom verom i pouzdanjem u jedinoga Nepobedivoga. Nije li Gospod rekao Svojim sledbenicima, onda kad ih je bilo samo jedna šaka usred ogromne rimske carevine: ne boj se, malo stado, jer bi volja Oca vašega da vam dade Carstvo (Lk. 12, 32). I ove proročke reči su ostvarene. Sledbenici Hristovi nadvladali su Rimsko carstvo, i mnoga druga carstva na zemlji, zadobivši uz to kao najvažnije Carstvo – Nebesko.
Apokalipsis je knjiga, koja, mislim, ima proročki značaj za sva pokolenja hrišćanska do kraja vremena. Zbog toga je svako pokolenje primenjivalo smisao te knjige na svoje vreme. Jer u svakom vremenu dizala se protiv vere Hristove poneka aždaja. Oklopljena u sva oružja zemaljska i bezbožnička, svaka ta aždaja dizala se, nadimala se, siktala, bljuvala otrov, no najzad svaka je pukla i rasula se u pepeo. I vazda je svemoćni Hristos ostajao pobedilac nad svakim pojavljenim apokaliptičnim čudovištem.
Tako je bivalo kroz sve vekove, pa tako će biti i u poslednji vek, pred Sud Božiji. Čitajte pažljivo, šta apokaliptični vidilac govori: kako će se sve zveri, sve aždaje i svi načalnici laži dići protiv Jagnjeta Božijega, i kako će ih Jagnje Božije sve pobediti. Ovi će se pobiti s Jagnjetom, i Jagnje će ih pobijediti. Jer je (to Jagnje) gospodar nad gospodarima i car nad carevima.
Šta želite više pored ovakvog jemstva za pobedu Hristovu? Jer je Hristos ovde predstavljen kao Jagnje. U zemaljskim ratovima za imovine i državine nikad se ne zna unapred ko će pobediti, pa ipak mnogi ratnici na obe strane bore se hrabro i sa nadom. A mi vodimo duhovni rat, kome je od samoga Boga unapred zajemčena pobeda, i prorečena, i predskazana, i potvrđena mnogim i mnogim dosadanjim pobedama nepobedivoga Hrista nad svima apostolima laži i organizacijama tame.
Da li je ovo poslednji? Ko će to znati? Jer On je rekao: o danu tome i času niko ne zna, ni anđeli nebeski, do Otac moj sam. Da li je ovo poslednji rat za Hrista i protiv Hrista? Ako i jeste! Ako je i poslednji, baš zato radujmo se i veselimo se! Jer mada će u tom poslednjem ratu borba biti najžešća, ali će i venci slave biti najsjajniji. Poslednji rat značiće poslednju i najveličanstveniju pobedu Jagnjetovu. Ko od hrišćana ne bi srcem poželeo, da bude učasnik baš te pobede nad pobedama?
Ne bojte se, dakle, pobeda vere Hristove tvrđe je zajemčena nego li temelji vasione. On po svojoj volji odlaže poslednju pobedu; možda zato da bi je što veći broj očiju namnoženih ljudi mogao videti, sa neba i sa zemlje, i što veći broj srca njoj se veseliti.