MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
113. Pismo
Jednom književniku o tome:
Šta da uradimo u ovoj godini za mir u svetu
 
U svom opširnom pismu Vi ste sami izvoleli dati odgovor na postavljeno pitanje, odgovor, koji je meni lako razumeti ali teško prihvatiti. Vi kažete: neka se ne sastaju i ne rešavaju o svetskom miru ministri raznih država, nego neka u svakoj državi narod neposredno izabere po nekoliko ljudi, koji bi se sastali i o miru rešavali. Tako Vi odgovarate s uverenjem, da će se na taj način izvesno izbeći rat i ustanoviti trajan mir među narodima. A ja pitam: ko će rukovoditi tim izborima ako ne opet ti isti ministri? Sledstveno: ko bi mogao drugi biti izabran nego opet ti isti ministri ili njihovi jednomišljenici? Da ste rekli: neka se pozove sveštenik, da osveti vodu u kući gde se o miru rešava, da oseni tu kuću svetim znamenjem krsta Hristova, i da je okadi tamjanom, pa onda tek neka se otpočnu razgovori i dogovori Vaš bi predlog razumeli narodi Božiji u svetu kao opravdan apel na svemoćnoga Stvoritelja (a politički mirotvorci možda kao apel nenadležan). No nije li bolje ostaviti neka svaki razuman čovek čini ono što ga duh uči, a ja i Vi i mnogi drugi, koji niti biraju niti bivaju birani, da se upitamo: šta mi da činimo u ovoj godini za blagosloveni mir među ljudima? Kad tako postavimo pitanje, onda se ja vraćam na ono troje, s čime pravoslavni sveštenik ulazi često u svaku hrišćansku kuću, a to su: voda, krst i tamjan. Voda-suze, krst-vera, tamjan-molitva. Suzama pokajanja da se operemo od grehova iz Stare Godine, verom da oživimo duše svoje i uspravimo ih prema svetim nebesima, a molitvom da izmolimo od Gospoda ono što je neophodno za nas i svu braću našu na ovoj planeti, dakle i blagosloveni mir među ljudima.
Vi znate, da će ove godine rasti i plod donositi pšenica, koja je posejana prošle godine. Tako i sve zlo naše, posejano u prošloj godini, mora rasti i plod donositi – prokleti plod ako ga ne iskorenimo, i mesto njega seme dobra ne posejemo. Da nam Nova Godina ne bude kao i Stara, pa još i gora! Iskorenjivanje pak zlog semena i sejanje dobrog u duhovnom pogledu naziva se pokajanjem. Pokajanje – to je početna reč u Jevanđelju. Pokajte se – prva je reč ćutljivog Jordanskog proroka, Krstitelja Hristovog. Pokajte se i vjerujte Jevanđelje – prva je propoved Hristova. A tek posle tri godine nastavljanja Svojih učenika na put svih vrlina Gospod im je predao tajnu nauku o miru. Ovo vam kazah, veli, da u meni mir imate… Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam. A to znači, prvo, da je mir od Boga i dar Božiji, i drugo, da mir dolazi na posletku kao kruna i plod mnogih moralnih vežbanja i svih ostalih vrlina – na vrhu stepenica, od koje je prvi stepen – pokajanje. Prvo mir u ljudima pa onda među ljudima. Ko bi to ikad znao, da to nije javljeno u Jevanđelju? Prvo mir s Bogom, pa tek onda mir sa ljudima. Jasno je, da mira može biti samo tako ako čovek ne bude gledao na čoveka kroz vazduh nego kroz Hrista. I jasno je dalje, da svaki živi čovek može doprineti miru u svetu, i biti saradnik na kongresu mira, ne krećući se iz svog mesta i ostajući nepoznat svima osim Bogu. Neka bi nam Proviđenje darovalo što više ovakvih tajnih saradnika na miru među decom Božijom, kojoj je jedan praotac na zemlji i jedan Otac na nebu.