MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
112. Pismo
Stolaru Iliji S: O rečima Hristovim iz Mk. 9, 1.
 
Reči Spasiteljeve, o kojima pitaš, glase zaista vam kažem: imaju neki među ovima što stoje ovdje koji neće okusiti smrti dok ne vide Carstvo Božije da dođe u sili. Neki krivi tumači Jevanđelja vele, da je sam Gospod kao mislio, da će svršetak sveta biti još u onom kolenu, tako da će ga neki od prisutnih doživeti i videti. Tako govore oni, koji uvek zamišljaju svoju glavu na Hristovom vratu.
Međutim Hristos kaže: neće okusiti smrti dok ne vide carstvo… što znači, da će ipak telesno morati umreti. Jasno je, dakle, da se gornje reči ne odnose na posledak sveta i na opšte viđenje Carstva Božijega u onome svetu angelskome. Nego Spasitelj ovde govori o Carstvu Nebeskom, koje iz onoga sveta proniče u duše pravednika u vidu sile Duha Svetoga za života ovde na zemlji pre okušenja smrti. Kada se čovek pokajanjem očisti od svake skverni, onda u dušu njegovu silazi sviše sila Duha Božijega, i onda duša oseća Carstvo Božije u sebi. Ti ćeš pitati: kako ga oseća? Kao pravdu i mir i radost u Duhu Svetome (Rim. 14, 17). I još ga oseća kao silu unutarnju, duhovnu, po reči istog apostola: Carstvo Božije nije u riječi nego u sili (1 Kor. 4, 20). I još ga oseća kao neobičnu svetlost nebesnu: jer Bog koji reče da iz tame zasija svjetlost, zasija u srcima našim (2 Kor. 4, 6). A kad se duša čovečja napuni pravde i mira i radosti i sile i svetlosti, onda čovek ushićeno kliče, kao neko ko je našao blago u njivi: Avva Oče! Sin Božiji ponizio se i sišao među ljude, da učini ljude sinovima Božijim. I budući da ste sinovi, piše blagovesnik Božiji, posla Bog Duha Sina svojega u srca vaša, koji viče: Ava, Oče! (Gal. 4,6). To jest: koji prime u sebe onaj isti Duh, koji je bio u Sinu Božijem Isus, oni postaju srodnici Božiji, čeda Božija po milosti i blagodati Svevišnjega.
Kako to, pitaćeš, ti, da carstvo Božije ulazi u nas i opet da ćemo mi ući u Carstvo Božije? To je sasvim prosto. I vazduh ulazi u nas, i mi u vazduh. I svetlost ulazi u nas, i mi u svetlost. I miris od poljskog cveća ulazi u nas iz daleka, i mi ulazimo u taj miris. Slično je i s Carstvom Božijim. Ono dolazi k nama i ulazi u nas još za našeg vremenog živovanja ovde na zemlji. A kada se razlučimo od ovoga sveta, mi ulazimo u Carstvo Božije. Kad čitamo Oče naš, mi govorimo: neka dođe Carstvo Tvoje! To jest: neka se Ti Duhom Tvojim useliš u nas, i zavladaš nad dušama našim kao nad Tvojom carevinom!
Ovo do sad rečeno važi za sve hrišćane, koji se potrude i od Boga izmole, da se u njih useli Carstvo Božije. Jer Gospod je izgovorio one reči i pred apostolima i pred mnogim narodom. Ali posebice za apostole one reči Hristove proročki se odnose na Preobraženje Gospodnje, koje je, po rečima sv. Teofilakta Ohridskog „bilo slika buduće nebesne slave, to jest one slave, u kakvoj će biti pravednici… i kao što se Hristos pri preobraženju divno zablistao munjama tako i na isti način zasijaće se „pravednici“. Petar, Jakov i Jovan bili su oni „neki“, koji su videli Preobraženje Hristovo na Tavoru. Ali su još i svi apostoli o Pedesetnici videli i osetili Carstvo Božije kako kroz Duha Svetoga silazi s neba na njih u vidu plamenih jezika.
Hristos neka te blagoslovi, i neka ti da osetiti Carstvo Božije u sili još u ovom veku i u smrtnom telu tvome. Da osetiš i da javljaš braći svojoj radosnu vest o Carstvu Božijem, Carstvu života, i svetlosti, i radosti večne.