MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
110. Pismo
Monahinji koja pita o kvasu i tri kopanja brašna
(Mt. 13, 33)
 
Gospod je rekao: Carstvo je nebesko kao kvas koji uzme žena i metne u tri kopanje brašna dok sve ne uskisne. Ti bi htela znati tajnu ovih reči, časna sestro. Zaista u njima je velika duhovna tajna. Telesnom razumu ova priča izgleda do smešnosti prosta. Jer tjelesni čovjek ne razumije što je od Duha Božijega… jer treba duhovno da se razgleda. A kad se duhovno razgleda, kako su svetitelji razgledali, onda ova priča izgleda ovako:
kvas označava Duha Svetoga,
žena označava dušu čovečju,
uzme i metne – od Boga uzme i u sebe metne,
tri kopanje – tri sposobnosti duše: um, srce i volju,
brašno – sve troje u običnom prirodnom stanju,
sve uskisne – sve se zakvasi, prožma Duhom Svetim.
Drugim rečima: duša hrišćanina, kad se udostoji, prima od Stvoritelja svoga Duha Njegovoga. Primivši drži ga u umu svome, dok se um ne oboži; i drži ga u srcu, dok se srce ne oboži; i drži ga u volji, dok se sva volja ne oboži; i neprestano ga drži u sve tri kopanje jednovremeno, dok se sva duša ne oboži. Kad se sve oboži, onda se i prosveti, i uzraste kao uskislo testo. I tako duša postaje velika i bogata i sveta. Onda je duša u stanju, da i telo svoje, kao organ svoj, oduhotvori, preporodi i osvešta.
Zar nije takvo Carstvo Božije? I zar priča nije čudesna? Mir ti i blagodat od Gospoda.