MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
103. Pismo
Udovici koja pita: Da li da ide u manastir
 
Da kuda ćete? Tim pre što ste ostali i bez dece. Bogata bojarka Melanija Rimljanka, usavetovala je svoga muža, da se i on i ona povuku u manastir, pošto su sahranili oba svoja deteta. Vama ne smetaju ni deca ni muž. Vi nemate koga da savetujete do samu sebe. Pođite, dakle, u ime Boga živoga!
Okusili ste bračni život. Velite: razočarenje! Zar samo kod Vas? Zar ne i kod stotine drugih, koji od braka očekuju više nego od nebeskog Raja? Sada Vi govorite: dosta braka! Nikad više! Zar da ponovim sve preživljene gorčine? Jedna gorčina od neprestane zauzetosti oko tela i od telesnog stida, druga gorčina od potčinjenosti bezbožnom i nečovečnom mužu, treća gorčina od stalnog straha za decom, rođenom i nerođenom, četvrta gorčina od smrti i dece i muža. Apostol kaže za ženu, kao prvu prestupnicu zakona Božijeg, da će se spasiti rađanjem djece, ako ostane u vjeri i ljubavi i u svetinji s poštenjem (1 Tim. 2, 15). Taj put za Vas je okončan, i Vi ne želite opet njim da hodite. Pa dobro, onda u ime Božije pođite u manastir.
Kao što papagaj brzo iskaže sve što zna, potom kljuje ko mu se približi, tako i sav svetovni život brzo pokaže sve svoje naslade, potom ujeda i grize bez milosti. Vi ne želite, da još jednom preživite papagajstvo varljivog svetskog života. Vi nećete više da ulazite u šaren brod u pristaništu, koji privlači šarenilom svojim ali ubrzo se pušta na tešku buru. Lepo, ako kao brodolomnica želite drugi put; ako mislite recimo da ostanete prava udovica: prava udovica i usamljena nada se u Boga, i živi u molitvama i u moljenjima noć i dan. A koja živi u sladostima, živa je umrla (1 Tim. 5, 5). Imati stalnu nadu u Boga i neprestano se moliti Bogu dan i noć, to mogu ostvariti i supruzi u braku, naročito ako su jednodušni u pobožnosti. To mogu ostvariti u svetu i udov čovek i udova žena. No naravno to je najlakše ostvariti u tišini manastirskoj. Zato u ime Boga rešite se i zakucajte na vrata manastirska, poput Rastka Nemanjića, carice Milice, kneginje Efimije i blažene Stojne Devičke.
U monaštvu se daje zavet savršene vernosti ka Hristu. Upravo monaštvo je tajanstveno obručenje duše sa Hristom. Tu se i telo i duša oduhovljavaju i preporađaju u jedno novo biće, koje Car nebeski treba da primi za Svoju nevestu. Tajna je ovo velika, govori učenik Hristov, ali ne neka fantastična tajna no stvarnost, i to prava nebeska nepromenljiva stvarnost. U toj novoj vezi nema udovištva, niti ga može biti, osim ako duša ljudska ne otpadne i ne postane neverna. Avaj, tada je udovištvo dvostruko: i telesno i duhovno. Taj duhovni brak razlikuje se mnogo od telesnog braka. Jer telesni brak je samo simvol duhovnog braka. U telesnom braku prvo pristupaju radosti pa onda gorčine, dok u duhovnom prvo gorčine pa radosti. Ako, dakle, želite da okusite ovaj duhovni brak, u kome ljubav sve više raste što duže traje, onda šta da Vam savetujem nego – u ime Božije pođite u manastir. Blagoslov Božiji neka Vas prati.